Karić: Ekološki standardi ključni za bolji kvalitet života

Ipak postizanje potpunog usaglašavanja sa pravnim tekovinama u oblasti životne sredine jedan od glavnih izazova za pristupanje, a neki uslovi i su vremenski vrlo zahtevni zbog čega će Ministarstvo životne sredine tražiti odloženu implementaciju, rekao je Karić.

„Trenutna procena je da će više od osam milijardi evra biti potrebno samo za ulaganja u sektor otpada i vode, a većina zahteva mora biti sprovedena pre pristupanja što podrazumeva značajne finansijske i ljudske resurse. Rad na unapređenjima je započeo, ali postoji potreba da se ubrza. Ministarstvo je stvorilo administrativne okvire za zaštitu životne sredine, ali zaštita mora počivati na društveno usvojenom sistemu vrednosti i nije moguća bez promene svesti o značaju ekologije“, istakao je Karić, navodi se u saopštenju.

Navodi se i da Srbija mora da prenese 200 propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine, odnosno na kvalitet vazduha i voda, zaštitu prirode, industrijskog zagađenja i upravljanja rizicima, upravljanje hemikalijama i na borbu protiv klimatskih promena.

U Srbiji je samo 7,3 odsto otpadnih voda biološki tretirano, a neophodno je izgraditi 359 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dodaje se u saopštenju.

„Procenat recikliranja komunalnog otpada u Srbiji je prema podacima za 2016. iznosio svega tri odsto. Zahtevi EU su dostizanje 50 odsto recikliranja do 2020. godine, a prema revidiranoj direktivi 65 odsto do 2035. godine. U vezi sa industrijskim zagađenjem neophodno je da više od 230 kompanija dobiju dozvole i sprovedu Direktive o industrijskim emisijama“, ističe se u saopštenju.

 Pomenuta usaglašavanja sa ekološkim standardima EU podrazumevaju velike inicijalne troškove, ali na duži rok štedi novac i omogućava dodatnu zaposlenost, kao i značajnu podršku EU i drugih fondova, kažu u resornom ministarstvu.