Predsednik Bajern Minhena Karl-Hajnc Rumenige zatražio je ograničavanje plata fudbalerima upozoravajući da će u suprotnom fudbal kakav danas znamo otići u tačku iz koje više nema povratka.
Prvi čovek Bavaraca predložio je da se u Evropi uvede takozvani „seleri kep“ sistem poput onog koji postoji u američkim NBA i NHL ligama po kojem se klubovi strogo ograničavaju koliki godišnji budžet mogu imati za plate, ail i kolika je najviša suma koju jedan igrač može dobiti ugovorom.
Najveći deo fudbalske karijere proveo je u Bajernu, za koji je od 1974. do 1984. godine odigrao 310 mečeva i postigao 162 gola. Potom je do 1989. promenio još samo dva kluba, Inter (Italija) i Servet (Švajcarska), pre nego što je završio sportsku karijeru.
Sa Bajernom je osvojio dva prvenstva tadašnje Zapadne Nemačke, dva nacionalna kupa, dve Lige šampiona i jedan Interkontinentalni kup (danas Svetsko klupsko prvenstvo). Sa reprezentacijom Zapadne Nemačke bio je prvak Evrope 1980. i dva puta vicešampion sveta na Svetskim prvenstvima u Španiji (1982) i Meksiku (1986).
Zlatnu loptu časopisa „Frans Futbol“ dobio je dva puta (1980. i 1981), dok ga je FIFA svrstala u 100 najboljih fudbalera 20. veka.
Fudbalski analitičari opisuju ga kao prvog modernog napadača. Sve do početka osamdesetih godina prošlog veka špic nije morao da ima driblerske sposobnosti, već je samo bilo dovoljno da ima osećaj za postavljanje u igri i solidan šut.
Rumenigea je publika zavolela zbog toga što je imao dribling, a treneri su ga smatrali izuzetno korisnim jer je bio napadač koji je stalno vršio presing na odbranu protivničke ekipe i nikada mu nije smetalo da se vraća na svoju polovinu i pomogne u defanzivi svog tima.
Nemački mediji su ga krajem sedamdesetih nazivali „evropskim Peleom“, aludirajući na čuvenog brazilskog napadača.
Karl-Hajnc Kale Rumenige je rođen Lipštadu (Severna Vestfalija) 1955. godine. Poseduje diplome iz ekonomije i filozofije koje je stekao po završetku fudbalske karijere.
U upravu Bajerna je imenovan 1991. godine na predlog Franca Bekenbauera.
Mesto predsednika kluba dobija 2002. godine i od tada Bajern osvaja 12 Bundesliga, devet Kupova Nemačke, pet Superkupova Nemačke, dva Liga kupa, jednu Ligu šampiona, jedan UEFA Superkup i jedno Svetsko klupsko prvenstvo.
Upravi Bajerna je verovatno bitnije to što je klub preuzeo u finanijski nestabilnom momentu i od njega ponovo stvorio giganta koji u svakom trenutku na terenu može da se meri sa velikanima poput Barselone, Real Madrida, Liverpula… Od 2008. do 2017. bio je i predsednik Evropske asocijacije klubova.
Bio je protivnik Bajernovog članstva u grupi G-14 koja se zalagala za pravljenje zatvorenog takmičenja i odvajanja najvećih klubova od UEFA. Sa suprugom Martinom ima dve ćerke i tri sina koje je dobio u periodu od 1980. do 1991. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.