Karlo Ančeloti: Skromni kovač uspeha

S debelim povodom, jer je ovaj otmeni i medijski pomalo zanemareni Italijan, starog kova i mirnog temperamenta, dva puta uradio ono što nije nijedan njegov kolega u istoriji evropskog loptanja.

Vikend pobeda nas Espanjolom stavila je 62-godišnjem sinu skromnih farmera – proizvođača parmezana, krunu u klasi trenera – prvaka u tzv. Ligi petice, jer je jedino nekadašnji igrač sredine terena bio na tronu Engleske (sa Čelsijem), Španije, Nemačke (kao lider struke Bajerna), Francuske (u vreme dok je šefovao u Pari Sen Žermenu) i Italije (kada je vodio Milan).

– Ako u klubu budu želeli da ostanem još deset godina, ja ću ostati, ali kada odem, želim samo da budem sa unucima i suprugom. Mnogo je lepih stvari koje ostavljate sa strane dok radite ovaj posao – prizvao je tada penzionisanje u Madridu inženjer elektrotehnike, bez dana iskustva u svojoj rezervnoj profesiji, ali i želje da postane glumac nakon par uloga u filmovima o fudbalu ili se pozabavi ozbiljnijim pisanjem, kao (ko)autor knjiga „Više volim pehar“, „Moje božićno drvce“, „Fine igre običnog genija“…

Pre nego što se posveti turističkim putovanjima sa drugom suprugom, ćerki Katji, sinu Davideu (inače pomoćniku u Realu) i njihovim klincima, gastronomskim eksperimentima, jer kaže da mnogo i svašta voli da jede… Terminator (kako su ga zbog stila igre zvali dok je sam ganjao loptu) i Papa Karlo (kako mu tepaju od kada nosi kravatu i stoji pored terena) ne bi imao ništa protiv da makar jednom u životu vodi omiljeni mu Inter i(li) selekciju Italije, čije preuzimanje još smatra „preranim“. Trenersko otkriće čuvenog Čezarea Maldinija i miljenik jednako velikog maga taktike Ariga Sakija sve ostale snove je ostvario. Vrlo teška povreda kolena u 28. godini nije ga sprečila da pre povlačenja sa terena nagomila timske trofeje i pojedinačne nagrade, u dresu Rome i Milana, odnosno sa Azurima bude treći na jednom Mundijalu. Kao što ga otkazi zbog prvih većih rezultatskih proklizavanja na klupi nekoliko velikana, neslaganje sa gazdama klubova ili zvezdama iz svlačionice PSŽ-a, skandalozno pokazivanje srednjeg prsta agresivnim navijačima Herte… nisu zaustavili na putu ka trenerskim zvezdanim visinama.

Tamo gde će ime stanovnika fudbalske Kuće slavnih u domovini i nosioca Ordena zasluga za Republiku Italiju, trenerski privrženog posedu lopte i sistemskim rešenjima ali i otvorenom za odstupanja od lične stručne prakse, biti upisano i zbog toga što je samo Ančeloti na kraju ludog preokreta protiv Mančester sitija upisao peto finala LŠ.

A u Parizu, 28. maja, imaće priliku da četvrti put gleda Evropu sa najviše fudbalske tačke.