Šta većina bivših američkih predsednika radi kada ode u penziju? Za Džordža Buša kažu da uživa. Daleko od pozornica, mikrofona u rukama, šeta svog psa Barnija oko predgrađa Dalas gde je sada njegov dom. „Želim da kažem zdravo svojim susedima“, kaže Buš i dodaje da se bojao da će ljudi biti zabrinuti kada ga vide da se šeta u susedstvu gde nije prošao osam godina.
„Zar to nije interesantno? Barni nikada nije prošao ovim krajem, jedino u krugu Bele kuće i u Krafordu u Teksasu.
Ovaj nepopularni bivši američki lider nedavno je držao govor u okviru poslovnog seminara na stadionu u San Antoniju u Teksasu, pred lokalnom publikom. Pozdravljen je i aplauzima, ali i uzvicima „ratni kriminalac“. Više od 15.000 platilo je 10 dolara kako bi prisustvovali poslovnom seminaru gde je Buš držao govore, za sumu od 150.000 dolara. Njegov novi način života daleko od Ovalne kancelarije i predsedničkih dužnosti je potpuno običan i miran, kažu upućeni. „Volim Teksas, svoju suprugu. Uzbuđen sam zbog novog poglavlja u svom životu“, izjavio je Buš dve nedelje pre napuštanja Bele kuće. Da li Amerikanci preferiraju da bivši predsednici zadrže prisustvo na svetskoj sceni kao što je bio slučaj sa Džeraldom Fordom ili od njih očekuju da igraju golf kada se penzionišu?
Buš je napustio funkciju predsednika sa stopom popularnosti od 22 odsto najnižoj za proteklih 60 godina, dva nedovršena rata i najdubljom recesijom od vremena velike depresije bez ikakvog izvinjenja za takvo stanje u zemlji. Od napuštanja Bele kuće u januaru, Buš često prisustvuje košarkaškim utakmicama. Sa suprugom je pre nekoliko meseci iznenada posetio Univerzitet u Dalasu, najavio je da piše memoare pod nazivom „Odlučujuće tačke“ koji će biti objavljeni krajem 2010. Od januara Buš je imao gotovo 30 govora i to ne samo u SAD, već i u Indiji, Kini i Japanu.
Ričard Nikson, čije je predsedništvo okončano neceremonijalno aferom Votergejt, godinama je tokom penzije radio vrlo naporno u cilju sopstvene rehabilitacije, pisao knjige i delio savete o spoljnopolitičkim pitanjima, koja su kako tvrde analitičari pripadnici obe partije smatrali vrlo razumnim i smislenim.
Kada je Džimi Karter napustio Belu kuću 1981, angažovao se ambiciozno, u drugom pokušaju u karijeri, da posreduje u sklapanju mira na Bliskom istoku, učestvuje u posmatračkim izbornim misijama i pomaže pri donošenju mirovnih rezolucija. Njegov centar Karter radi na poljoprivrednim projektima za područje podsaharske Afrike, dok istovremeno sprovodi i zdravstvene programe za Afriku i Aziju u cilju pomoći iskorenjivanju parazita koji pogađaju zdravlje 10 miliona ljudi, a takođe se bori i protiv raznih vrsta bolesti. Globalna inicijativa Bila Klintona osnovana 2005. pomaže smanjenju siromaštva, borbi protiv širenja Aids, dečije gojaznosti i globalnog zagrevanja.
Jakob Vajsberg, novinar i autor knjige „Bušova tragedija kaže da nema jedinstvenog šablona za bivše predsednike. „Mislim da je Karter redefinisao svoju ulogu na značajan način i da je bio najefikasniji bivši predsednik, na mnogo načina i sa mnogo više uspeha od bilo kog drugog bivšeg predsednika. Ali postavio je i prilično visoke standarde. Klinton koji nije sledio tim putem pokušao je da se takmiči sa Karterovim najboljim kvalitetima“.
BIL KLINTON (1993-2001.)
Napisao je dve knjige: 2004. autobiografiju „Moj život“ i knjigu „Kako svako od nas može da promeni svet“ 2007. Prošlog avgusta iznenada je posetio Severnu Koreju i učestvovao u pregovorima o oslobađanju dve američke novinarke koje su oslobođene narednog dana.
DŽORDŽ BUŠ STARIJI (1989-1993.)
Godine 2005. pojavio se sa Klintonom u seriji TV reklama kojima se ohrabruje pomoć za žrtve uragana Katrina i za žrtve cunamija u Indijskom okeanu.
RONALD REGAN (1981-1989.)
Javno sprovodio kampanju za pitanja koja uključuju opoziv 22. amandmana, koji zabranjuje predsednicima da služe više od dva mandata. Osnovao Predsedničku fondaciju Ronald Regam u Kaliforniji.
DŽIMI KARTER (1977-1981.)
Važi za najproduktivnije bivšeg predsednika. Vodio je mirovne misije u Severnoj Koreji i Gazi. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir za 2002. Uticajni je kritičar smrtne kazne u određenim delovima SAD, autor 27 knjiga.
DŽERALD FORD (1974-1977.)
Ford je 1977. osnovao Institut za javnu politiku Džerald Ford u Mičigenu gde se obučavaju postdiplomci javne politike. Bio je otvoreni kritičar Bušove odluke da iskoristi navodno posedovanje oružja za masovno uništenje kao izgovor za invaziju na Irak.
RIČARD NIKSON (1969-1974.)
Veći deo penzionerskih dana proveo je u vraćanju reputacije nakon Votergejt afere. Napisao je 10 knjiga i nudio diplomatske savete stanovnicima Ovalne kancelarije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
