Stanovnici najbogatijeg regiona Španije – Katalonije glasaju na vanrednim izborima 25. novembra, koji će, sve su prilike, biti uvod u referendum o nezavisnosti. U slučaju pobede nacionalističke partije CiU predsednika Artura Masa, glasanje o otcepljenju od Španije biće logičan sled događaja. Odobrila to španska vlada ili ne, kako kaže Mas, referendum će biti raspisan, jer je potrebno da Katalonija sve više donosi suverene odluke.
– Prirodna je evolucija naroda da ima državu. Zavisnost od španske države seče krila i socijalni napredak Katalonije – kaže Mas. Sa adrese regionalne vlade, štaviše, može se čuti da bi parlament Katalonije već nakon izbora mogao da proglasi nezavisnost.
Italijanska Stampa pod naslovom „Katalonija kao Kosovo“ sugeriše da bi pobeda nacionalista mogla da dovede do jednostranog proglašenja nezavisnosti, koje, međutim, u EU ne bi naišlo na podršku kao u slučaju Prištine.
Među Kataloncima sve su češći pozivi za nezavisnošću, što prema mišljenju stručnjaka naročito podstiče aktuelna ekonomska kriza. Većina od 7,5 miliona stanovnika uverena je da bi im bilo bolje ako bi sami raspoređivali svoj novac koji sada velikim delom odlazi na siromašnije regione Španije. Separatizam je dodatno uzeo maha prošle godine kada je prvi čovek vlade u Madridu Marijano Rahoj odbacio Masov zahtev da poveća autonomiju Katalonije i regionu omogući da sam rešava pitanje sopstvenog poreza.
Neretko se može čuti da je Katalonija bogati industrijski region i regionalni motor rasta. Nije Nemačka, ali jeste Katalonija, reći će neki analitičari. „Ekonomisti posmatraju Kataloniju u Španiji kao Nemačku u Evropi“, rekao je prošlog meseca Doan Vidal, šef kabineta predsednika Katalonije. „To pokazuje da imamo reputaciju dok brend Španija istinski slabi. Naravno, ako smatramo da imamo mehanizme da se sami razvijamo, mislimo da možemo da se izbavimo“, kaže Vidal.
Nezadovljna, jer daje novac „Madridu“ više nego što region prima zauzvrat od centralne vlade, regionalna vlada u Barseloni već je pokucala na vrata nacionalnog trezora da traži pet milijardi evra za pokrivanje svojih dugova. Regionalna stopa nezaposlenosti je 22 odsto, što je visoko za Evropu, ali manje od nacionalnog proseka od 25 odsto. Sve to je dodatno podstaklo preovlađujuće uverenje među narodom da bi samostalno imali bolje nade u budućnost.
Više od milion Katalonaca na ulicama je prošlog meseca proslavilo svoj nacionalni dan kada je predsednik svojom izjavom da „Katalonija nikada pre nije bila bliža postizanju svojih težnji i želje za punom nacionalnom slobodom“ dodatno podigao samopouzdanje mase.
I kralj Huan Karlos koji se obično drži podalje od političkih prepirki bio je prinuđen da se umeša tako što je pismenim upozorenjem istakao da je „ovo odlučujući trenutak za budućnost Evrope i Španije“ koji bi mogao podjednako i da osigura i uništi blagostanje za koje smo se teško borili“.
Građani pak predlažu da bi Katalonija mogla da bude poput Monaka ili Andore, malih, jakih, nezavisnih država. „Španci nas svakako mrze i žele da zarad novca ostanemo u sastavu Španije“, smatra student iz Barselone Andru Pedaskol. Njegov kolega Albert Garsija s ponosom ističe „Mi smo Katalonci, definitivno nismo Španci“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
