Petak, 5. februar: Dobre vesti: posle petnaestodnevnog zatvaranja na nivou opštine, naš sin Milo sme da nam dođe u posetu.
Trenutno osniva radio u školi u kojoj je zaposlen kao nastavnik (što se smatra najsloženijim zadatkom), te mu je direktor izdao dozvolu da dođe po mikrofone i kablove što ih drži kod nas, u sobi u kojoj vežba sa svojom rok grupom. Doneo mi je rođendanski poklon koji nije mogao da mi uruči na sam rođendan. Prilažem fotografiju. Još nam je potvrdio da želi da se vrati da živi s nama u predgrađu, a to su takođe dobre vesti, čak i ako zbog toga budemo morali da načnemo ušteđevinu.
U međuvremenu, svi članovi porodice su već glasali na daljinu. Za opciju koja važi za najlevlju, nezavisnu i koju predvodi žena: tri očigledna razloga. Loše vesti su da je Olimpija izgubila u Vilerbanu. To je samo košarka, znam, ali opet boli. (Gvido Ramelini)
Subota, 6. februar
Nadam se da se izreka U teoriji, teorija i praksa odlično funkcionišu, ali u praksi nije tako, ovoga puta neće obistiniti. Maraton MMACA koji smo organizovali u nedelju 7. februara držao me je u stanju napetosti: čak dvanaest sati virtuelne komunikacije bez odmora! Posebno sam uzbuđen zbog ovog događaja koji smo organizovasli da obeležimo sedmu godišnjicu muzeja u čijem sam osnivanju učestvovao, tako da sam bio na čelu organizacije celog događaja. Stalno mi se motalo po glavi šta još mogui da ubacim u program: kao i uvek, malo magije, malo matematike i mnogo zabave.
Promena teme, danas sam pročitao tekst Od svog glasa tražim malo, dakle ići ću glasanje, jer ne mogu da podnesem razočaranje Albana Dante Faćina. Potpuno se slažem sa njegovom tvrdnjom. Više ne očekujem mnogo ni od politike, ni od političara, ali nek moj glas barem posluži da ne odemo korak unazad u pravima i slobodama za koje su se moji dedovi i roditelji izborili. Sad je došao red na nas, uvek sam tako razmišljao. Uprkos nemiru koji se budi u meni kad vidim današnju klasu političara, izaćiću da glasam na izborima 14. februara samo zbog onih koji su to pravo glasa za mene izborili.
Današnja boja: zelena.
Današnja pesma: The Eye of the Tiger.
Današnji broj: 6174, Kaprekarova konstanta. (Serhio Belmonte)
Nedelja, 7. februar
MMACA-in maraton, od 9 sati ujutro do 21 uveče. Zadužen sam da predstavim inicijativu i prisetim se MMACA-inog puta, zajedno sa Džozepom, starim predsednikom, i Purom, novom predsednicom. Namestiću svoj klovnovski nos i, kao i obično, radiću ono što radi kraljeva Luda: castigat ridendo mores (Ispravljaću običaje ismevajući ih, lat). Zabrinut sam za MMACA-inu budućnost, strepim od trenutka kad ćemo morati da se suočimo s povratkom u normalu. Mladi kustosi, u potrazi za stabilnošću, prešli su da rade u školama, a volonteri su 14 godina stariji (i umorniji) nego što smo to bili kad smo se upustili u ovu avanturu.
U međuvremenu, izborni cirkus je sve sumnjiviji, prepun političara kojima je horizont na par centimetara od nosa. Sporovi i propaganda, bez ijedne trunke razmišljanja i perspektive, uz avet uzdržavanja (bojažljivu, ne revolucionarnu) da odluči o rezultatu. Biće to trijumf populizma i nova uvreda bilo kakvoj, pa čak i nejasnoj ideji demokratije. (Gvido Ramelini)
Ponedeljak, 8. februar
Posle oluje dolazi sunce. Juče je bukvalno bio maraton, a danas mamurluk. Malo sam se kretao, ne samo zbog bolova u leđima koji su me zadesili prošle sedmice, već zato što sam sebi dao jedan dan predaha. Lično sam izuzetno zadovoljan kako je protekao maraton. Stvar je u tome da kad imaš podršku kolega koju ja imam u MMACA, onda shvatiš da je to luksuz za koji ne postoje reči koje bi ga opisale. Svaka komunikacija bila je predivno matematičko iskustvo. HVALA drugari.
Magija i poezija su stvari kojima volim da se vraćam u slobodno vreme. Danas ću malo da provežbam neke mađioničarske tehnike i nekoliko klasičnih trikova (Ulje i voda i Skupljanje asova), onda ću da čitam savremenu poeziju (Huan Ramon Barat i Kati Para). I sam sam napisao nekoliko stihova koji nisu za objavljivanje, ali me je njihovo pisanje na neko vreme udaljilo od dnevnih vesti kojima u poslednje vreme dominiraju predstojeći katalonski izbori (kojima preovladava neodmereno osuđivanje politike od 1. oktobra) i Kovid-19. Današnja boja: plava.
Današnja pesma: Have you ever seen the rain (Kridens Klirvater Rivajval).
Današnji broj: 1729, Hardi-Ramanudžanova konstanta. (Serhio Belmonte)
Utorak, 9. februar
Još uvek sam u šoku posle MMACA-inog maratona! Ni u najslađim snovima nisam mogao da zamislim toliki uspeh: kvalitet i broj posetilaca. Serhiova inicijativa naišla je na uobičajen entuzijastički odgovor naših članova, dokazujući još jednom neverovatnu velikodušnost naših ljudi. Nema potrebe za hijerarhijskom strukturom kad postoji učešće. Neko preuzme inicijativu, a ostali ga podrže i zajedno stvaraju moćan kolektivni događaj.
Voleo bih da se tako stvari odvijaju i u politici, ali, nažalost, scena se ne menja. Raskol između sveta politike i sveta finansija sada je potpun. U Italiji su skovali termin Isocrazia, političku verziju samoreferenciranja, ili, rečnikom kriminalaca, mafijaško udruživanje. Ne mogu da gledam čak ni spotove onih za koje bih glasao: odmah bih prestao da ih podržavam! (Gvido Ramelini)
Sreda, 10. februar
Virtuelni sastanci i ćaskanja obeležili su moju svakodnevicu: danas imam dva sastanka i dva Ćaskanja. Naravno, ćaskanja su uvek zanimljivija od sastanaka. Dok čuvena epidemijska kriva trećeg talasa ove pandemije opada posle nekoliko nedelja rasta, teške restrikcije koje smo imali, popuštaju. Sad mogu da odem u kupovinu u susedni grad ili da u baru popijem kafu posle ručka. Tako sam pred odlazak kod lekara izašao da popijem kafu dok je nebo bilo sunčano. Prava je sreća što godišnje u proseku imamo 2.600 SUNčanih sati godišnje, što znači da nekih 217 dana godišnje možemo da uživamo u suncu.
Današnja boja: žuta.
Današnja pesma: Crazy Train (Ozi Ozborn).
Današnji broj: 0,1234567891011121314151617… Čampernounova konstanta. (Serhio Belmonte)
Četvrtak, 11. februar
Gvido Ramelini: Dani sa hiljadu sastanaka i projekata. Mamurluk posle MMACA-inog maratona, Međunarodni dan žena i devojaka u nauci, materijali za projekat Mart, Mesec matematike, projekat za Opštinu Barselona, predlog za učestvovanje na Festivalu nauke… i bez ikakve anksiolitike: prošao bih bez problema svaku doping kontrolu!
Katalonci glasaju u nedelju, ali bez političkih skupova, s propagandom svedenom na minimum, bez sastanaka na otvorenom, izborna trka deluje veoma čudno, bez kofeina, izbledelo. Uzdržavanje će pobediti, i videćemo ko će od toga imati koristi. Podsećam na staru rečenicu koja propagira anarhiju: da su izbori mogli nešto da promene, već bi odavno bili zabranjeni. Rekao bih da nedavna istorija Katalonije i političari koji su završili u zatvoru zbog organizovanja referenduma potvrđuju njenu istinitost.
Italijan koji živi u Španiji, matematičar Gvido Ramelini jedan je od osnivača Muzeja matematike u Kataloniji.
Matematičar i mađioničar Serhio Belmonte piše poeziju, radi na povezivanju magije i matematike, jedan je od članova upravnog odbora Muzeja matematike u Kataloniji.
(Prevod s engleskog Aleksandra Ravas, prevod s španskog Vladimir Matković)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.