Želja iranskog lidera Mahmuda Ahmadinežada da poseti jednog od svojih najbližih savetnika u teheranskom zatvoru Evin nije ispunjena. Naime, Ministarstvo pravde te zemlje juče je odbilo zahtev predsednika podnet još početkom meseca kada je njegov savetnik za štampu Ali Akbar Džavanfekr uhapšen zbog navodnog vređanja iranskih glavešina dok je Ahmadinežad boravio u Njujorku na zasedanju Generalne skupštine UN.
U obrazloženju pravosudnih organa navodi se da u zemlji postoje mnogo ozbiljnije stvari kojima bi predsednik trebalo da se bavi. „Prioriteti zemlje su ekonomija i uslovi života ljudi, a vlasti bi trebalo da se usredsrede na rešenje ključnih pitanja. Poseta zatvoru je potpuno irelevantna“, kazao je šef tužilaštva Golam Hosein Mohseni Eije. Tužilac je dodao da za svih sedam godina koliko je Ahmadinežad na vlasti nijednom nije podneo sličan zahtev. Po njegovom mišljenju, to pokazuje da bi poseta zatvoru imala privatan, a ne državni karakter.
Stručna javnost ocenjuje da ovaj postupak nedvosmisleno pokazuje da je autoritet predsednika, kome je do kraja mandata ostalo još osam meseci, u fazi opadanja. S druge strane, poznato je, tvrde upućeni, da iransko pravosuđe kontrolišu konzervativci bliski vrhovnom lideru ajatolahu Aliju Hameneiju. Tenzije na političkoj sceni Irana su pojačane između predsednika i verskih vođa, koje žele da na predsedničkim izborima 2013. marginalizuju političku struju Ahmadinežada, naglašavaju zapadni mediji.
Ekonomisti se slažu da Iran prolazi kroz „najgoru finansijsku krizu još od 1980-ih i iračko-iranskog rata”. Vrednost iranskog rijala pala je na najniži nivo u odnosu na američki dolar – u poslednja tri meseca rial je izgubio 57 odsto svoje vrednosti, a u poređenju s prošlom godinom vrednost mu je pala čak za 80 odsto. Kriza je primorala iranske vlasti da smanje uvoz, zbog čega sve više maha uzima crno tržište. Desetinama švercerskih brodova i čamaca, svakodnevno se iz Omana u Iran, doprema roba široke potrošnje.
U zemlji u kojoj je nezaposlena trećina građana, a stopa inflacije na mesečnom nivou, prema nezvaničnim procenama prelazi 50 odsto, 78 miliona stanovnika Islamske Republike sve teže živi.
Dok predsednik za krizu rijala i lošu ekonomsku situaciju okrivljuje sankcije Zapada, mnogi Iranci optužuju Ahmadinežada za malverzacije i neefikasnost u suzbijanju krize. Protesti u Iranu održani početkom meseca pokazali su da je građanima dosta Ahmadinežadove politike koja je, po njihovom mišljenju, dovela do krize. Ipak, sam Ahmadinežad tvrdi da je, uprkos sankcijama Zapada, stanje u Iranu bolje nego kada je izabran 2005.
Koliko je doprineo boljitku zemlje pokazuje raspoloženje građana, tvrde upućeni, koji više stavljaju akcenat na njegove govore mržnje – pozivanje na „brisanje Izraela sa mape sveta“, po čemu će ga svakako mnogi pamtiti.
Ipak, jedno je sigurno, Ahmadinežad neće biti u prilici da kao predsednik zemlje učestvuje u gradnji „novog svetskog poretka“ na koji je nedavno pozvao sa govornice UN. Po zakonu, nema pravo na novi treći mandat, a i u sadašnjim okolnostima, uvereni su analitičari, teško da bi mu narod poverio novi mandat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
