Katar i Azerbejdžan

U luksuznom hotelu Aleksandar Palas u Skoplju, gde je emir pristao da se smesti iako ne ispunjava njegove visoke standarde, izbio je, naime, požar koji je Hamadovo obezbeđenje zaprepastio, a na njegovo lice navukao „šok i lutina“. Predsednik Đorđe Ivanov je zbog požara bio prinuđen da u holu hotela u koji se uputio na večeru s emirom čeka neko vreme, dok je premijer Gruevski kasnio 40 minuta neznano, prema pisanju Utrinskog, da li zbog loše navike ili zbog incidenta. Emir je uprkos požaru pristao da prespava u „Aleksandru“.

Tako je, posle najnovijih redovnih vesti o procesu arhitektonske antikvizacije Skoplja radi jačanja nacionalnog ponosa, iz makedonske prestonice odaslana još jedna bizarnost koja je u drugi plan bacila samu stvar, odnosno posetu emira i potpisane sporazume u oblasti investicija, kulture, obrazovanja, zdravstva, turizma, razmene informacija…

Predsednik Ivanov emiru je izrazio zahvalnost zbog „dosledne podrške Katara principijelnoj upotrebi ustavnog imena Republika Makedonija“, što je izjava koja liči kao jaje jajetu Tadićevim i Jeremićevim rečima blagodarnosti liderima država koje nisu priznale Kosovo. Katar jeste priznao Kosovo, istina tek januara ove godine. I to, izgleda, uz „ohrabrenje“ Zapada – Jeremić je prošle godine rekao da je Katar trpeo ogromne pritiske da učini priznanje.

Kako bilo, za Makedoniju će biti veoma korisno jačanje odnosa sa Katarom, najavljeno je čak i otvaranje ambasade u Skoplju (u Beogradu nema). Veoma korisno pre svega iz ekonomskih razloga. Iako vesti o konkretnim investicijama tokom posete nije bilo, to ne znači da one nisu izgledne. Sve je očiglednije da u vreme još jedne krize Zapada „zemlje u razvoju“ poput Makedonije i Srbije poglede opravdano upravljaju i ka nekim drugim stranama. Otud nije čudno što su se na preksinoćnom prijemu u Hajatu povodom 20 godina nezavisnosti Azerbejdžana pojavili i Tadić i Jeremić.

Šta je, dakle, poenta? Makedonija nikako da sa Grčkom reši spor o imenu koji joj blokira ulazak u NATO i EU. Srbija nikako da se izvuče iz kosovske nevolje koja joj blokira „put ka EU“. Ali čak i da tih problema nema, da su u ovom trenutku rešeni, da li bi evroatlantski putevi bili otvoreni? Malo verovatno, ne samo zbog krize. To ne znači da te probleme ne treba rešavati, ali treba nam i osveženje. Javnosti naviknutoj na evrocentrizam i priče o putu bez alternative to izgleda šašavo, ali u osveženje, pored ostalog, spadaju i Azerbejdžan i Katar.