Suđenje policajki Katarini Petrović se bliži kraju: Da li će biti saslušani Marinika Tepić i Nikola Petrović?

Kako ističe njen advokat Branko Ivković, prvi glavni pretres u ovom postupku održan je u Višem sudu u Valjevu 16. januara. Tom prilikom je odbrana iznela dokaze, a sama Katarina Petrović je negirala krivicu. Naredni pretres zakazan je za 22. februar.

– U zavisnosti od toga da li će sud uspeti da pribavi svu zatraženu dokumentaciju, postoji mogućnost da će na tom pretresu da se iznesu i završne reči i zakaže izricanje presude. Kao advokat smatram da će biti pozitivan ishod po moju klijentkinju, kaže Ivković.

Katarina Petrović tereti se za krivično delo odavanje tajnih podataka za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora.

Ona je uhapšena 3. jula prošle godine, neposredno nakon što je narodna poslanica Marinika Tepić na Tviteru objavila fotografiju službene beleške policije sa uviđaja saobraćajne nezgode u kojoj je učestvovao Nikola Petrović.

U belešci se vidi da je Petrović, preduzetnik i nekadašnji direktor kompanije Elektromreža Srbije bio pod dejstvom alkohola i narkotika.

Osim što Viši sud u Valjevu treba da pribavi dokaze, kako navodi Ivković, sud treba da odluči i o tome da li će saslušati predložene svedoke odbrane – Mariniku Tepić i Nikolu Petrovića.

Katarini Petrović sud je inicijalno odredio pritvor, a tužilaštvo ju je sumnjičilo za zloupotrebu službenog položaja, što je znatno teže delo nego odavanje tajnih podataka.

Međutim, tri dana nakon što je uhapšena, u Valjevu je u sklopu protesta “Srbija protiv nasilja” održan protest podrške Katarini Petrović. Za sledeći dan bila je zakazana konferencija opozicije ispred Centralnog zatvora, ali ona nikada nije održana imajuću u vidu da je naknadno doneto rešenje o njenom puštanju iz pritvora.

Katarina Petrović nije jedina policijska službenica koja je izložena krivičnom progonu zbog odavanja poverljivih podataka. Policajci Milan Dumanović i Vladan Trbović bili su optuženi zbog odavanja službene tajne jer su javno govorili o nezakonitom angažmanu policije tokom odlaska tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića u Potočare.

Dumanović i Trbović su o nezakonitim radnjama najpre obavestili nadležne, a kada oni nisu reagovali, podneli su krivičnu prijavu i obavestili javnost. Suđenje je trajalo do 2022. godine kada su policajci oslobođeni optužbi.

S druge strane, prethodnih godina bilo je pregšt slučajeva kada su do javnosti dolazili poverljivi podaci koje poseduju policija ili obaveštajne službe, a koji su prošli bez pravnog epiloga.

Najveći broj tih informacija objavljivali su provladini mediji, a nema naznaka da je iko iz državnih organa krivično odgovorao zbog toga.

Isti ishod, međutim, bio je i u onim slučajevima kada nije bilo sumnje oko toga ko je bio odgovoran za “curenje” podataka. Možda najupečatljviji incident dogodio se 3. maja prošle godine kada je načelnik beogradske policije Veselin Milić na konferenciji za medije pokazao čitljiv spisak dece koja su bila meta napadača.

Iste večeri, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iznosio detalje iz zdravstvenog kartona napadača i govorio o imovinskom stanju njegovih roditelja.

Najzad, Vučić je zajedno sa tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom u martu 2021. godine na konferenciji za medije prikazao fotografije masakriranih posmrtnih ostataka koji predstavljaju dokazni materijal u predmetu Belivuk.

Slavica Radovanović, članica Narodnog pokreta Srbije i penzionisana pukovnica policije navodi da istraži organi kao ključni kriterijum kod ocenjivanja zakonitosti odavanja informacija uzimaju adresu kojoj su podaci dostavljeni.

– Ako se neka informacija dostavi medijima koji kritički pišu o vlasti ili ako dostavljena informacija na bilo koji način šteti vlasti Srpske napredne stranke ceo sistem se upregne kako bi se toj osobi uništi život. S druge strane, ako dostavljene informacije koriste vlastima, osoba koja ih je dostavila postaje heroj i može da računa na brojne privilegije i benefite, uključujući i napredak u službi nezavisno od postignutih rezultata, kaže Radovanović.