Razlog zbog koga sam potpisala peticiju je, nesumnjivo, sloboda govora.
Ja nisam pristalica nijednog političkog režima i smatram da je uloga pozorišne umetnosti upravo kritika svakog vladajućeg režima jer se obraća građanima, narodu, a do sada nijedan režim nije bio uz narod. Trenutno sam na postdiplomskim studijama iz režije i ne želim da režiram politički korektne ili vesele komade zato što će mi se, ko zna šta desiti, ako budem neposlušna i ukažem na problem koji muči nas, male građane, nebitne šrafove društvene skalamerije koji postaju važni i podmazuju se jedino u vreme izbora.
Smatram da pozorišna umetnost mora imati slobodu govora jer ona ukazuje na ovakve probleme u društvu, kako socijalne, tako i političke i to je njena svrha. Kako sada stvari stoje (a takvo je stanje još od devedesetih) sve će se ubrzo svesti na puku zabavu. Takvo, konzumentsko gledište, za pozorišnu umetnost je tihi ubica i sve je bliži čas kada ćemo u pozorištima gledati isključivo lake komade bez ikakve opomene ili kritike sistema u kom živimo, jer je ta tema zabranjena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.