Katedra za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu, ove godine obeležava 90 godina od kada je, davne 1931, na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu osnovana Katedra za aeronautiku.
Svečana akademija povodom ovog značajnog jubileja biće održana sutra na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a svi zainteresovani će moći da prate direktan prenos svečanosti na Jutjub kanalu Fakulteta od 18 sati.
Mašinski fakultet u Beogradu, kao najveća i najstarija institucija u oblasti obrazovanja inženjera mašinstva u Srbiji i na Balkanu, jedini školuje visokostručne kadrove u oblasti vazduhoplovstva.
Početak obrazovanja mašinskih inženjera u Srbiji
Datum koji se vezuje za početak visokoškolskog obrazovanja u oblasti mašinstva je 20. decembar 1873. godine, kada je na Tehničkom fakultetu Velike škole u Beogradu uveden predmet – Mehanika i nauka o mašinama. Nekoliko godina kasnije (1880.) izdvaja se kao zaseban predmet „Nauka o mašinama“.
Odlukom Ministarstva prosvete i crkvenih poslova, od 24. novembra 1887. godine, za honorarnog profesora „Nauke o mašinama“ postavljen je inženjer Svetozar Zorić, koji je, sve do penzionisanja, 1925. godine, bio na čelu kolegijuma u Odseku za mašinske inženjere.
Uredbom tadašnjeg Ministarstva prosvete, 1897. godine, na Tehničkom fakultetu se formiraju tri odseka: Građevinski, Arhitektonski i Mašinsko-tehnički odsek, sa 11 predmeta, među kojima je i predmet „Nauka o mašinama“. Tri godine kasnije Mašinsko-tehnički odsek menja naziv u Odsek za mašinske inženjere.
Tokom školske 1903/1904, godine Tehnički fakultet je pohađalo ukupno 58 učenika. Na drugoj strani okeana, braća Rajt izvode prvi motorni let čime je započela vazduhoplovna era novog veka.
Osam godina nakon formiranja odseka na Visokoj školi, 27. februara 1905. godine, usvojen je Zakon o univerzitetu, a Velika škola prerasta u Univerzitet u Beogradu.
Uvođenje predmeta „Avijatika“ i formiranje Vazduhoplovne grupe
Nakon Prvog svetskog rata, Srbija je iscrpljena. Stručni kadar je znatno proređen, što školovanje inženjera vraća na početak. Ipak, 1919. godine u nastavne planove se uvodi predmet „Avijatika“, sa fondom od jednog časa nedeljno bez ikakvih vežbi.
Tri godine kasnije, Odsek za mašinske inženjere prerasta u Mašinsko-ektrotehnički odsek. Studenti Mašinsko-elektrotehničkog odseka su mogli da se opredeljuju za jednu od četiri grupe: Mašinsku, Tehniku jake struje, Tehniku telekomunikacija i za Vazduhoplovnu grupu.
Osnivanje Katedre za aeronautiku
Savremeni pojam katedre nije postojao do Opšte uredbe o Univerzitetu koja je doneta 12.12. 1931. godine. Opštom uredbom propisuje se broj i naziv katedara na tehničkim fakultetima, a Katedra za aeronautiku (danas – Vazduhoplovstvo) zavedena je pod rednim broj 25.
Prema dekretu Tehničkog fakulteta od 17. aprila 1935. godine na Katedri za aeronautiku su izučavani sledeći predmeti: Mehanika leta, Statika vazduhoplova, Građenje i pogon letelica i Laki motori. Redovna nastava na Katedri za aeronautiku počela je školske 1937/38. godine.
Katedra za vazduhoplovstvo danas
Katedra za vazduhoplovstvo je jedna od 25 katedri na Mašinskom fakultetu, a obrzovanje vazduhoplovnih inženjera sprovodi na svim nivoima studija – osnovnim, master i doktorskim.
Vazduhoplovstvo u sebi integriše veliki broj različitih naučnih disciplina. Prateći savremene tehnološke trendove, koji podrazumevaju znanje i iskustvo u oblasti informacionih tehnologija, Katedra za vazduhoplovstvo, pored obrazovanja vazduhoplovnih stručnjaka na Modulu za vazduhoplovstvo, obrazuje i stručnjake u oblasti informacionih tehnologija na Modulu – Mašinstvo i informacione tehnologije.
Od 1931. godine do danas, Katedra je iškolovala ukupno 3.032 vazduhoplovca i to: 2.418 diplomiranih inženjera mašinstva, 259 master inženjera mašinstva (186 u oblasti vazduhoplovstva i 73 u oblasti informacionih tehnologija), 229 magistara tehničkih nauka i 126 doktora tehničkih nauka u oblasti vazduhoplovstva.
Katedra broji 23 člana, od kojih je 15 nastavnika (sedam redovnih profesora, četiri vanredna profesora i četiri docenta), pet saradnika i tri laboranta. Pored neospornog intelektualnog potencijala, Katedra poseduje i značajne laboratorijske kapacitete. U svom sastavu ima 10 laboratorija – za aerotehniku, za nadzvučnu aerodinamiku, za opremu i sisteme vazduhoplova, za propulziju, za konstrukciju i čvrstoću, za aeroelastičnost, za proračunsku aerodinamiku, za kompjutersku analizu konstrukcija, za kompozitne konstrukcije i Laboratoriju za kompjuterske i informacione tehnologije.
Izvor: Mašinski fakultet
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
