Svedok saradnik u slučaju pokušaja terorizma ilegalno u Crnoj Gori

„Sinđelić je preko staza, mimo graničnog prelaza i redovnih prelaza bežao u Crnu Goru, što je bilo vidno na njegovim nogama i telu, saopštio je graničnim organima, odnosno inspektorima u Rožajama da je u ozbiljnom progonu i da je bio primoran da napusti Srbiju“, rekao je Katnić, prenosi RTCG.

Dodao je da je Sinđelić želeo da razgovara i sa SDT i da će nakon istrage znati kako će dalje postupiti. “Ono što je činjenica je da je u Crnoj Gori i da je izjavio da traži politički azil i da je progonjen u mestu stanovanja. Inače, on je otac četvoro jece. Žena mu je pred porođajem ili se porodila, a on je u situaciji da je u Crnoj Gori i da mora da beži.

Isključivo zbog toga što je morao da svedoči pred sudom u Crnoj Gori”, rekao je Katnić i dodao: “Mislim da će ova država i civilizovano društvo rešiti problem u skladu sa zakonom.“ Saša Aleksandar Sinđelić je svedok saradnik u sudskom procesu protiv četrnaest optuženih za pokušaj terorizma.

Još tokom suđenja, odbrana optuženih je pokušala da ospori Sinđelićev kredibilitet, tvrdeći da je reč o osobi koja nije pouzdana, da radi za razne strane službe i da je kompletna njegova priča o pripremi državnog udara montirana.

Viši sud u Podgorici je, nakon višemesečnog ispitivanja, prihvatio ključne iskaze njegovog svedočenja, koji su potvrđeni dokazima iz istrage.

Priča o sudbini Sinđelića, nakon svedočenja, dobila je, navodi Pobjeda, drugu dimenziju: svakodnevnih pritisaka, za koje je Sinđelić tvrdio da dolaze direktno od određenih bezbednosnih struktura države Srbije.

Sinđelić je, prenosi RTCG, na suđenju u januaru prošle godine rekao da se ne boji lidera Demokratskog fronta, ali da strahuje da bi oni mogli da naruče njegovo ubistvo. Aleksandar Saša Sinđelić svedok je saradnik u sudskom procesu protiv četrnaest optuženih za pokušaj terorizma.

Sudsko veće Višeg suda u Podgorici izreklo je 9. maja prvostepene presude optuženima za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, u oktobru 2016. godine, kojima su lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević osuđeni po pet godina zatvora, a Bratislav Dikić na osam.

Krivim su proglašeni i ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov, te srpski državljani Miloš Jovanović, Nemanja Ristić, Predrag Bogićević, Kristina Hristić, Branka Milić, Milan Dušić, Dragan Maksić i Srboljub Đorđević.