Katolici u Nišu

U takvom jubileju, koji je nazivan i „planetarnim civilizacijskim događajem“, Srbija ima značajnije mesto zahvaljujući pre svega pukim sticajem okolnosti – koautor Milanskog edikta, car Konstantin Veliki, rođen je na teritoriji današnjeg Niša. Ipak, uprkos drugačijim signalima, u Niš i Srbiju nije došao papa. Nije bilo ni zvaničnih razgovora na najvišem nivou između katoličke i pravoslavnih crkava. Sveštenstvo tih crkava ne samo da nije služilo zajedničku liturgiju nego nije skupa izmolilo ni „Oče naš“ ili drugu molitvu, što je bila realna mogućnost. Hrišćanski vernici obeležavali su jubilej kroz dva odvojena događaja: katolici su 21. septembra prisustvovali svetoj misi, a pravoslavci će 6. oktobra biti na svetoj liturgiji.

A ne tako davno, bar na momente, izgledalo je da su događaji krenuli drugim tokom. Prethodni predsednik Srbije Boris Tadić, krajem 2009, prilikom posete Vatikanu, uputio je poziv tadašnjem papi Benediktu XVI da dođe u Srbiju. Prema nezvaničnim informacijama, papa mu je tom prilikom saopštio želju da poseti Srbiju i Niš u vreme obeležavanja jubileja Milanskog edikta.

Potom su iz Vatikana i beogradske nadbiskupije stizale prilično jasne poruke da bi to moglo i da se dogodi. Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar je sredinom 2010. kazao da su o papinoj poseti već započeti poluzvanični razgovori i da je potrebno da mu većinska, Srpska pravoslavna crkva uputi protokolarni poziv. Takva mogućnost spominjana je navodno čak i u avgustu prošle godine, kada je patrijarh srpski Irinej biskupima Antunu Škvorčeviću i Mati Uziniću, inače „dokazanim majstorima tajne diplomatije“, predstavio program niške proslave jubileja i „izrazio uverenje da bi susret pape sa drugim patrijarsima pravoslavnih crkava u takvoj prilici bio od velikog značaja za uspostavljanje odnosa poverenja i pomirenja među crkvama“. Prema nezvaničnim izvorima, Irinej je tada kazao da „u pogledu dolaska pape u Srbiju postoje određene poteškoće, ali da se nada da ih je, uprkos kratkom roku, moguće prevazići.“

Poglavar SPC je, inače, više puta ocenio da je jubilej Milanskog edikta dobra prilika da papa poseti Srbiju, ali i da taj poziv treba da dođe od Svetog arhijerejskog sabora. On je isticao da bi papina poseta u vreme jubileja bila celishodna i mogla da predstavlja početak neophodnih, dugih, pa i teških razgovora o raskolu među hrišćanima. Bio bi to prvi zvanični susret poglavara rimokatoličke i pravoslavnih crkava posle velike šizme 1054. godine.

Ipak, preovladalo je „drugačije mišljenje“. Još sredinom 2011. godine iz Patrijaršije je poručeno da SPC najverovatnije neće uputiti poziv papi jer „nije sazrelo vreme“ i o tome „nije postignuta saglasnost Sabora“. Moglo se čuti da je takvom stavu doprinelo i to što Benedikt XVI prilikom posete Hrvatskoj nije obišao koncentracioni logor Jasenovac, kako bi odao poštu stotinama hiljada ubijenih žrtava – Srba, Jevreja i Roma, ali da se pomolio na grobu nekadašnjeg hrvatskog nadbiskupa Alojza Stepinca, koga je katolička crkva proglasila blaženim uprkos njegovom kontroverzom odnosu prema ustaškom režimu. Ovakav stav bio je na tragu raširenog opredeljenja u episkopatu SPC da bi pre eventualne posete pape Srbiji trebalo rasvetliti ulogu katoličkog klira u vreme Drugog svetskog rata.

Pojedini medijski izvori tvrdili su da je odluka da „nije sazrelo vreme“ za papu u Srbiji prelomljena, ipak, tek nakon što je vrh SPC posetio mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev), šef Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije. U nezvaničnim krugovima moglo se čuti da je tada rečeno da patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril „neće doći u Niš ukoliko bude pozvan i papa“, a da SPC ne bi trebalo sama da odlučuje o takvom pozivu. Poglavar SPC je negirao da papa nije pozvan zbog ruskog patrijarha.

Na prošlogodišnjem majskom Saboru definitivno je odlučeno da će na proslavu biti pozvani poglavari pravoslavnih crkava, ali ne i rimokatoličke i drugih inoslavnih hrišćanskih crkava, koje bi trebalo da zastupaju „visoke delegacije“. Posle toga predstavnik za štampu Svete Stolice Federiko Lombardi je saopštio da Benedikt XVI ne planira put u Srbiju tokom 2013. On je rekao da je u kontaktima sa srpskom patrijaršijom pominjana „eventualna mogućnost“ papinog dolaska u Niš, ali da „ta razmišljanja nisu konkretizovana“. Izbor novog pape, Franje, u martu ove godine, nije tu ništa promenio.

Logični epilog takvog razvoja događaja su dve verske proslave jubileja Milanskog edikta. Svetoj misi, održanoj prošle subote na niškom stadionu Čair, koju je predvodio izaslanik pape Franje, kardinal Anđelo Skola, inače milanski nadbiskup, prisustvovalo je oko dve hiljade katoličkih hodočasnika iz Srbije i regiona. Bilo je to znatno manje od prošlogodišnje, (pre)ambiciozne procene njihovog „domaćina“, župnika niške župe fra Nika Josića, da će misi prisustvovati oko 100.000 vernika. Mali broj vernika nadbiskup Hočevar objasnio je „bedom i krizom koje su svuda“.

Misi su prisustvovali i predstavnici SPC i drugih verskih zajednica, predsednik Srbije Tomislav Nikolić i članovi diplomatskog kora. Kardinal Skola, nadbiskup Hočevar i tridesetak katoličkih sveštenika su uputili više ekumenskih poruka. U naknadnoj izjavi novinarima Skola je rekao da je u „dugom razgovoru“ sa patrijarhom Irinejom, održanom prethodnog dana, „postignuta saglasnost o neophodnosti zajedničke podrške ideji ekumenizma“.

– Potpuno smo se saglasili da je potrebna jedna nova i velika ekumenska sinergija da bi naše crkve mogle ponovo da se približe – rekao je.

Ne bi trebalo odveć sumnjati da će se ponešto o ekumenizmu čuti i na „pravoslavnoj“ proslavi jubileja 6. oktobra. Svetu liturgiju na platou ispred niške Crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene tada bi trebalo da služe poglavari svih pravoslavnih crkava. Pozivu srpskog patrijarha do sada su se odazvali patrijarh vaseljenski i carigradski Vartolomej, moskovski Kiril i jerusalimski Teofil, kao i arhiepiskop kiparski Hrisostom, atinski i sve Jelade Jeronim, Tirene i sve Albanije Anastasije i varšavski i sve Poljske Sava. Izaslanstva drugih crkava činiće njihovi najugledniji arhijereji, a ispred Vatikana doći će kardinal Jozef Tomko.

I pre ove, završne verske svečanosti ocene stručnjaka su prilično jasne: značajan ekumenski potencijal jubileja Milanskog edikta nije iskorišćen. Sociolog religije Dragoljub Đorđević kaže za Danas da je Srbija propustila istorijsku šansu da se u Nišu podstakne opšti ekumenski dijalog, pre svega kroz dolazak pape. Naš sagovornik fra Niko Josić još je direktniji: „Proslava jubileja Milanskog edikta je u ekumenskom smislu – promašaj“.

Cinici bi rekli da nije sve izgubljeno, biće još sličnih šansi, recimo pri obeležavanju 1.800 godina ovog važnog verskog akta.