Kauen ne očekuje probleme

Članice Evropske unije ne žele ponovne pregovore o Ugovoru iz Lisabona i stručnjaci uveliko rade na dopunama koje bi omogućile prihvatanje novog temeljnog akta Unije, čije preustrojstvo omogućava i prijem novih zemalja u članstvo.
Nikola Sarkozi će, u svojstvu predsedavajućeg EU, u ponedeljak u Dablinu pokušati da s vođstvom Irske sagleda kako otvoriti vrata usvajanju Ugovora iz Lisabona, koji su irski građani u junu odbacili na referendumu.
Irski premijer Brajan Kauen odbacio je mogućnost nesuglasica sa Sarkozijem prilikom posete. Kauen je na samitu Mediteranske unije tokom vikenda rekao da Sarkozi u drugoj polovini ove godine obavlja dužnost „predsednika“ EU, te da je kao „vrlo eminentan i sposoban političar i državnik“ dobrodošao u Irsku.

Rešenje u oktobru idealan scenario

Španski državni sekretar za EU Dijego Lopes Garido izjavio je da „idealan scenario“, koji priželjkuju sve vlade, jeste da „u oktobru na Evropskom savetu dođe do razjašnjenja kakva će biti ‘mapa puta’ za Ugovor iz Lisabona“. „I da se, u svakom slučaju, pre kraja godine zna koji će ugovor o EU biti na snazi za evropske izbore“ u junu 2009, a to znači onaj iz Nice ili iz Lisabona“, rekao je Garido.

Da između lidera dve zemlje postoji dobro razumevanje, govori i to što je Kauen na Sarkozijev poziv prisustvovao proslavi Dana Bastilje u Parizu. Kauen je tada kazao da Irska i Francuska zajedno učestvuju u mirovnoj misiji u Čadu, te da Dablin „ostaje posvećen“ bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.
Francuska je uverena da Unija treba da se proširi na Zapadni Balkan, ali je stav Pariza da ni Hrvatska, koja već pregovara o članstvu, ne može da uđe u redove EU ako njene institucije i sistem odlučivanja nisu za to preuređeni.
Sve članice EU su za proširivanje na Zapadni Balkan, iako u nekim zemljama ima primedbi na previše ovlašćenja koja bi Ugovor iz Lisabona dao institucijama u Briselu. Ogromna većina zemalja smatra da se samo preustrojstvom institucija i delotvornijim sistemom odlučivanja EU može izboriti sa svetskim izazovima globalizacije, skoka cena nafte i hrane, bezbednosti i klimatskih promena.
U Evropskoj komisiji je potvrđeno da stručnjaci rade na dopunama Ugovora iz Lisabona koji bi Irskoj zajamčio mesto komesara, iako tekst nalaže da se uz povećani broj članica EU broj komesara svede na dve trećine od broja članica.
Odluku o takvoj dopuni mogu doneti šefovi država ili vlada Unije, a Irskoj bi se posebnom deklaracijom pružilo jemstvo za sve dosad tražene i već dobijene ustupke ili izuzetke, a to su da se na nivou EU neće odlučivati o pravu na abortus, da će Irskoj biti garantovana vojna neutralnost, kao i da će se odluke o poreskim stopama i dalje donositi jednoglasno.
Ovakve garancije bi trebalo da dovedu do toga da Irci ili ponovo izađu na referendum i, isto kao u slučaju usvajanja Ugovora iz Nice 2001, glasaju za Ugovor iz Lisabona, ili da se u političkim i strukturama vlasti u Dablinu nađe nova formula da se to učini i bez referenduma. Ministri za evropska pitanja 27 zemalja EU su, na neformalnom sastanku, prošlog vikenda u Brestu ponovo insistirali na tome da se više ne pregovara o Ugovoru iz Lisabona.
Zauzet je stav da ratifikaciju tog ugovora 23 zemlje EU okončaju pre polovine oktobra, s ciljem da se traži izlaz iz zastoja zbog irskog „ne“. E. D.,