Kazaljke po starom, pomeranje dva puta godišnje

Pomeranje sata trebalo je da prestane 2019, nakon što je bivši predsednik EK-a Žan Klod Junker 2018. to predložio za celu Evropsku uniju, s tim da je članicama prepušteno da odluče hoće li zadržati letnje ili zimsko računanje vremena.

Predlog je 2019. podržao Evropski parlament, ali trebalo bi da ga usvoje države članice. Trenutno nema nikakvih naznaka da bi predlog mogao dobiti njihovu podršku.

“Stvar je sada u rukama država članica”, rekao je portparol.

Evropski ministri saobraćaja odlučili su decembra 2018. da odlože odluku o ukidanju sezonskog pomeranja sata do 2021. ali se nakon toga ništa nije dogodilo po tom pitanju.

Odluka o tome hoće li neka država članica uzeti kao trajno letnje ili zimsko vreme zavis od njenog geografskog položaja i stoga je teško očekivati dogovor o predlogu EK-a koji se sada čini ishitren, iako to niko ne želi zvanično da prizna.

U Evropskoj uniji postoje tri vremenske zone i najveća je srednjoevropska od Poljske na istoku do Španije na zapadu.

Kada bi sve zemlje iz te vremenske zone uzele na primer trajno letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj zimi bi sunce izlazilo tek sredinom prepodneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.

U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vreme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri sata ujutro, u Varšavi u 3 sata i 15minuta, a u Berlinu 3 sata i 44 minuta.

S druge strane, kada bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije jer bi Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.

Stoga se čini da je sezonsko pomeranje sata, uz sve nedostatke, ipak najbolji kompromis.