Kazne prazne prosvetnu kasu

Sindikati kao glavne krivce za izgubljene sudske sporove označavaju direktore, iz Društva direktora škola Srbije poručuju da nisu jedini odgovorni.

Ministar prosvete Mladen Šarčević uputio je pismo svim direktorima škola da će biti pokrenuti krivični postupci protiv onih koji nastave da „srljaju“ u sudske postupke za koje znaju da će biti izgubljeni.

– Sa parama kojim plaćamo kazne za izgubljene sudske sporove smo mogli čudo da napravimo. Plaćamo cehove još iz 2004. godine. Poslao sam pismo prvo sekretarima škola, jer su oni pravnici i od njih tražimo da čuvaju zakon. Direktor može biti biolog, muzičar, ne mora da zna zakon, ali sekretar je dužan da mu kaže – ovde grešiš, ovo ne smeš da radiš, ovde ne počinji, izgubićemo – rekao je Šarčević.

Ministrovo pismo naljutilo je i direktore i sekretare škola. Ovi drugi su Šarčeviću zamerili što od njih traži da „cinkare“ svoje nadređene, a posebno im smeta što je, kako kažu, u tu svrhu određena posebna osoba u Ministarstvu za komunikaciju sa sekretarima. Jedan od sagovornika Danasa iz Udruženja sekretara škola kaže da i među njima ima kolega koji slabo poznaju školsko zakonodavstvo, te da bi bilo bolje da se obezbede obuke za takve sekretare, ali i za direktore škola i članove školskih odbora, umesto što ministar od njih traži „da budu Ilija Čvorović“.

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, pozdravlja nameru ministra da, kako kaže, direktori školu smatraju svojom, ali ne da je krčme već da je uređuju. Unija godinama unazad ukazuje na neracionalno trošenje novca iz budžeta za izgubljene sudske sporove čiji „ceh“ plaća država, a za koje direktori ne odgovaraju.

Jankovićeva za Danas objašnjava kako to izgleda u praksi: direktor škole pokrene disciplinski postupak protiv zaposlenog, prema kojem po pravilu ima animozitet, često sam sprovede taj postupak i donese zaključak da je zaposleni načinio težu povredu radne obaveze, za šta mu sleduje otkaz. Takvu „presudu“ uglavnom potvrdi školski odbor, pa zaposleni nema kome da se žali sem sudu. Posle, vrlo često, maratonskih postupaka sud utvrdi da zaposleni nije kriv, naloži da se vrati na posao i da mu se isplate sve zaostale zarade, porezi… Pošto škola za to nema novca, troškove plaća Ministarstvo prosvete. Jankovićeva navodi i primer da zaposleni tuže školu jer im lokalna samouprava ne isplaćuje putne troškove i jubilarne nagrade. U tom slučaju direktor nije kriv, ali zaposleni nemaju koga da tuže sem poslodavca. Po sličnoj proceduri se ulazi u sudske sporove koje zaposleni uvek dobijaju, a kada lokalna samouprava nema novca da isplati dugovanja, ona se prebacuju na državu.

U Društvu direktora škola Srbije protive se svaljivanju krivice samo na rukovodioce obrazovnih ustanova.

– Šta ako sud nije u pravu, a sudija donese odluku suprotnu direktorovoj? Sudija ne poznaje u toj meri školsko zakonodavstvo i Zakon o radu. Ima primera da radnik napravi haos, sud presudi da se vrati na posao, a direktor ispadne kriv iako to nije. Ministar je u pravu jer traži odgovornost direktora koji je zaposlenom neosnovano dao otkaz, ali stvari ne treba generalizovati – kaže za Danas Dejan Nedić, predsednik Skupštine Društva direktora škola Srbije, napominjući da su rukovodiocima obrazovnih ustanova često vezane ruke, jer mnogi u lancu odgovornosti ne žele da reaguju i upuštaju se u sudske sporove, pa na kraju ni krivi, ni dužni, stradaju direktori.

Izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 2013. godine uvedena je materijalna odgovornost direktora, za štetu koju namerno ili nepažnjom nanese ustanovi. On čak može da bude razrešen ukoliko namerno učini propust prilikom donošenja odluke o disciplinskom postupku, koja je pravosnažnom sudskom presudom poništena kao nezakonita i ako je ustanova obavezna da nadoknadi štetu koja može ugroziti njeno redovno poslovanje. Upravo ovaj član je uticao da se broj ishitrenih pokretanja disciplinskih postupaka smanji, tvrde u pomenutom udruženju.

Škole u kojima nema nastave

Zbog vanrednih vremenskih uslova, odlukom lokalnih vlasti, nastava u osnovnim i srednjim školama juče nije počela u opštinama: Dimitrovgrad, Babušnica, Žabari, Mionica, Medveđa, Trgovište, Surdulica, Vladičin Han, Sjenice, Štrpce, Gnjilane, Gora, Ivanjica i Gradu Novom Pazaru. Na osnovu odluke gradskih vlasti, časovi u svim školama u Vranju, Kladovu i Priboju su skraćeni na 30 minuta, kao i u OŠ „Branko Radičević“ u Bujanovcu, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

Zbog havarija na sistemu grejanja ili neprohodnih puteva početak nastave je odložen u 21 školi i 28 izdvojenih odeljenja: Školska uprava (ŠU) Zaječar – tri škole i četiri izdvojena odeljenja, ŠU Kruševac – jedna škola, ŠU Beograd – pet, ŠU Valjevo – jedna škola i pet izdvojenih odeljenja, ŠU Leskovac – jedna škola i pet izdvojenih odeljenja, ŠU Užice – šest škola i 14 izdvojenih odeljenja, ŠU Kragujevac – četiri škole. U ŠU Kraljevo juče su u četiri obrazovne ustanove časovi skraćeni na 35 minuta.

Nakon normalizacije uslova za rad škole će u dogovoru sa školskim upravama pripremiti planove nadoknade časova.