Kazne saradnicima komunističkog režima

Poljska je juče krenula u najmasovniju lustraciju u postkomunističkoj Evropi, iako je novi talas masovnih lustracija uzburkao političku scenu i medije, a interesuje svega 39 odsto Poljaka. Umesto oko 27.000 političara i zvaničnika u državnoj upravi koji su prolazili lustraciju do sada, gotovo 700.000 Poljaka raznih profesija moraće da podnese potvrdu da nisu uprljali ruke saradnjom sa specijalnim službama komunističkog režima.
Pored političara na svim nivoima, potvrdu o lustraciji od Instituta narodnog pamćenja (IPN) moraju da zatraže i svi novinari rođeni pre avgusta 1972, advokati, poreski konsultanti, notari, pedagozi na univerzitetima, direktori škola, direktori državnih preduzeća, uprava berze, šefovi sportskih saveza. Kao i prema prethodnom zakonu iz 1997, kažnjavaće se takozvana lustraciona laž gubitkom prava na obavljanje javne funkcije narednih 10 godina, za one koji su slagali da nisu sarađivali sa totalitarnom tajnom policijom i drugim službama bezbednosti komunističke Poljske. Onome ko sam prizna saradnju preti eventualno gubitak funkcije ili radnog mesta, ali samo ako tako odluči njegov poslodavac.
U spornim slučajevima da li neko jeste ili nije sarađivao i lagao, odlučivaće sud, ali ne više specijalni lustracioni već okružni sudovi, što izaziva velike bojazni da će poljsko pravosuđe bukvalno zagušiti lustracioni procesi. Novi zakon o lustraciji, temeljan za preporod Poljske iz postkomunističke tranzicione u tzv. Četvrtu Republiku, moralnu, poštenu, bez korupcije, kako su to obećali biračima 2005. lideri vladajućih konzervativaca, braća Kačinjski, premijer Jaroslav i predsednik Leh, izazvao je u Poljskoj buru emocija. Deo poljskih novinara, uglavnom onih koji su bili najaktivniji u otporu komunističkom režimu, na čelu sa Evom Milevič iz dnevnika Gazeta viborča najavio je bojkot lustracije.
– Novinari žele da se stave iznad zakona – optužio ih je premijer Jaroslav Kačinjski. Zbog novinara, na novi zakon tužbu Ustavnom sudu podnosi i poljski ombudsman Januš Kohanovski jer veruje da je protivustavna definicija novinara koja obuhvata ne samo stalno zaposlene i honorarne stalne saradnike, već i svakog autora od koga se naruči tekst ili se pojavi kao gost u emisiji. IPN ima obavezu da do 15. septembra na internetu objavi spisak svih agenata i saradnika komunističkih službi, kao što je to već učinjeno u Češkoj ili Slovačkoj. Nova, masovna lustracija koja izaziva toliko bure na poljskoj političkoj sceni obične Poljake mnogo ne interesuje. Svega 39 odsto Poljaka misli da činjenica da je neko sarađivao sa službama bezbednosti bivšeg režima ima značaj, dok 52 odsto smatra da ta činjenica danas nema nikakvog značaja, pokazala je najnovija anketa. Poljaci jedino sveštenicima nisu spremni da oproste saradnju sa bivšim režimom.