Kazuo Išiguro: Slikar prolaznog sveta

Zapadni mediji koji su direktno iz Stokholma prenosili objavljivanje imena ovogodišnjeg književnog nobelovca odmah su ocenili da je reč o „iznenađenju, doduše ne toliko velikom kao prošle godine sa Bobom Dilanom“, jer Kazuro Išiguro nije bio među favoritima na Nobelovim kladionicama, iako je od objavljivanja kultnog romana „Ostaci dana“, ovenčanog Bukerovom nagradom, bezmalo tri decenije jedan od najcenjenijih majstora pisane reči na engleskom jezičkom govornom području.

Romanopisac, scenarista i esejista Kazuo Išiguro rodio se pre 63 godine u Nagasakiju. Imao je pet godina kad je njegova porodica, zbog posla njegovog oca okeonografa i geofizičara, preselila u Veliku Britaniju, gde se Išiguro školovao na univerzitetima Kent i Istočna Anglija. Želja da bude muzičar nije mu se ispunila, mada je kasnije, kao već afirmisan pisac, sarađivao na tekstovima pesama džez pevačice Stejsi Kent i njenog supruga saksofoniste DŽima Tomlinsona. NJegovo prvo književno delo – polusatna radio-drama „Krompiri i ljubavnici“ koju je BBC odbio, nastalo je dok je posle studija radio sa beskućnicima u Londonu. Ohrabrenje BBC da nastavi sa pisanjem pokazalo se kao odličan savet, jer je već od prve objavljene knjige priča „Bledi pogled s brda“ 1982. postao dobitnik svih značajnih književnih nagrada. Svetsku slavu stekao je sa romanom „Ostacima dana“, po kome je 1993. DŽejms Ajvori snimio mnogo nagrađivani istoimeni filma sa Entonijem Hopkinsom i Emom Tompson u glavnim ulogama.

Kazuo Išiguro, za kog britanski novinari tvrde da stvara u maloj kućnoj kancelariji od plavog drveta ispunjenoj knjigama od poda do plafona, poznat je kao pisac romana bez jasnog kraja – problemi njegovih junaka ostaju sahranjeni u prošlosti bez rešenja, u čemu neki književni kritičari vide uticaje japanskog duha i tradicije. Iako je Japan prvi put posetio 29 godina posle preseljenja u Britaniju, Kauzo Išiguro nikada nije krio svoje japanske korene i kućno vaspitanje. O Japanu piše u svojim pripovetkama, od kojih je neke objavio i u rodnoj zemlji, kao i u romanima. Kaže da u njihovim delima ima uticaja japanske umetnosti, ali mnogo više filma nego književnosti. Do sada je napisao više knjiga priča i sedam romana, poslednji „Zakopani džin“ objavljen je 2015. godine. Na srpski jezik prevedeni su i objavljeni: „Ostaci dana“, „Slikar prolaznog sveta“, „Ne daj mi da odem“ i „Zakopani džin“.