Kel: Studenti sa hendikepom najčešće dobijaju samo posmatračku ulogu u studentskom organizovanju

Prema njenim rečima, pojedine kolege sa „izvesnog“ fakulteta tvrde da su dali sve od sebe da motivišu, informišu i ohrabre kolege sa hendikepom da se uključe u studentsko organizovanje, ali da su naišli na grubo odbijanje.

S druge strane, studenti istog fakulteta koji poseduju hendikep uzvraćaju da nisu dobili nikakav poziv i da sa njima niko o tome nije razgovarao, ukazala je Kel.

Kako je istakla, rezultati monitoringa primene Zakona o visokom obrazovanju, koji je sprovelo Udruženje, pokazuju da čak 27 odsto statuta studentskih parlamenata uopšte nema odredbu koja garantuje studentima i studentkinjama sa hendikepom pravo da budu ravnopravni članovi parlamenta.

Uzrok je to što studenti sa hendikepom ne znaju da je učešće u studentskom organizovanju njihovo pravo, nisu motivisani da učestvuju u radu parlamenata, a mnogi ne žele da se time bave, napomenula je Kel.

Ona je ukazala da ni kolege, koje se bave studentskom politikom, nisu dovoljno senzibilisani i ne znaju kako da motivišu studente sa hendikepom, kako da im pruže podršku i bezbedno okruženje.

Kel smatra bi da obaveza članova parlamenata trebalo bude da studente sa hendikepom obaveste o izbornom procesu, ali da se to obaveštavanje često svede na postavljanje objava na oglasnu tablu, koju studenti skoro nikada ne gledaju.

Prema njenom viđenju, neophodno su podizanje svesti i edukacija obe strane, studenata sa hendikepom o njihovim pravima i studenata bez hendikepa o tome ko su sve osobe sa hendikepom i kako ih uključiti u rad parlamenata.

S obzirom na to da je 2021. godine donet Zakon o studentskom organizovanju, sada organizacije koje se bave upoznavanjem studenata za tim zakonom imaju priliku da se posvete uključivanju studenata sa hendikepom u oblast studentskog organizovanja, zaključila je Kel.