Kenet Brana: Zaljubljenik u klasike

Nije retka pojava da se filmovi nagrađeni u Torontu nađu među favoritima za Oskara. Oni koji ga poznaju kažu da mu je trebalo vremena da se suoči sam sa sobom, da ono što je doživljavao za vreme detinjstva šezdesetih godina prošlog veka u Belfastu pretoči u film.

Publika pamti njegove filmske adaptacije književnih dela Agate Kristi, ali pre svega „barda sa Avona“, klasika engleske književnosti Vilijama Šekspira. Zahvaljujući Šekspirovim dramama zaljubio se u pozorište i glumu.

Njegovi biografi beleže da je sa 16 godina prvi put u pozorištu pogledao „Hamleta“ sa Derekom Džejkobijem u glavnoj ulozi.

„Na trenutak sam poželeo da igram tu ulogu. Bio sam zadivljen kakav je to triler. Imao je sve – ubistvo, nasilje, strast, duha… Bilo je neverovatno“, kazao je jednom prilikom Brana.

U svojoj želji je vrlo brzo uspeo, pa je posle samo nekoliko godina postao stalni član Kraljevske Šekspirove kompanije.

Imao je samo 23 godine kada je igrao glavne uloge u „Henriju V“ i „Romeo i Juliji“, ali i kada je dobio pozorišnu nagradu „Lorens Olivije“ za najboljeg mladog glumca.

Olivije je inače postao njegova stalna inspiracija kao glumac i reditelj, sa kojim su ga kasnije često poredili, iako pojedini kritičari ističu da bez obzira na talenat nema Olivijev magnetizam.

Ipak, kao i on, uspeo je da do šire publike prenese delo britanskog barda, tako što je ekranizovao „Henrija V“, „Hamleta“, „Mnogo buke ni oko čega“, „Kako vam drago“, „Uzaludni ljubavni trud“, „Zimska bajka“… dok je u pozorištu igrao i režirao gotovo sva Šekspirova dela.

Kenet Brana spada u one filmske stvaraoce koji su dosledni i znaju šta hoće. Zaljubljenik je u klasike britanske i svetske književnosti, a to prenosi na film.

Kenet Brana rođen je 1960. u Belfastu. Jedan je od retkih ljudi koji su bili nominovani za Oskara za režiju i glumu za isti film. Bio je u braku sa koleginicom Emom Tompson, dok se jedno vreme zabavljao sa Helen Bonam Karter. U braku je i nema dece. Govori italijanski i navija za Totenhem.