Kent: Opasnost su lažne vesti

Istakli su se odličnim profesionalnim i zapaženim novinarskim radom. Njihov sajt www.slobodnaevropa.org jedan je od najpouzdanijih kada je reč o traženju tačnih i proverenih informacija. Veoma je jednostavan za korišćenje i ima odličnu arhivu. Predsednik Radija Slobodna Evropa Tomas Kent obišao je naše kolege u beogradskom dopisništvu ove kuće i našem listu dao ekskluzivni intervju. Razgovarali smo o medijima, medijskim slobodama kod nas i u svetu, pravim i lažnim vestima, etici u novinarstvu i izazovima s kojima se naša profesija suočava.

* Može li se govoriti o proširenju programa Radija Slobodna Evropa za Srbiju i o novim projektima?

– Nažalost o tome još ne može da se govori jer ne znamo koliki će nam budžet biti odobren za sledeću godinu. Ono što je sasvim izvesno jeste da ćemo znatno pojačati video-segment i da ćemo biti mnogo aktivniji na društvenim mrežama uz radio program koji već emitujemo. Hoćemo da budemo na svim platformama na kojima su i naši slušaoci jer želimo da izađemo u susret njihovim potrebama.

* Kako vidite ulogu Radija Slobodna Evropa u ovdašnjem medijskom prostoru budući da su i ostali međunarodni emiteri poput Aljazeere ili Sputnjika veoma aktivni?

– Mi pre svega pokrivamo vesti iz regiona Srbije i Balkana. Fokus našeg izveštavanja nisu vesti iz Evrope, SAD i ostalih delova sveta. Za to postoji Glas Amerike čiji je i posao da izveštava o SAD. Nas zanimaju ovdašnje domaće vesti. Posebno nas zanima razvoj Srbije, njena politika i srpsko društvo.

* Koliko iz pozicije o kojoj govorite vaša medijska kuća može da pomogne razvoju građanskog društva u Srbiji?

– Pre svega mi izveštavamo o onome što se događa, te se onda trudimo kroz svoj rad pokažemo šta profesionalno novinarstvo treba da bude i što je još važnije sarađujemo sa drugim novinarskim organizacijama kroz zajedničke projekte. Kroz ova tri vida delovanja pokušavamo da pomognemo razvijanju slobodnog novinarstva u Srbiji.

* Kako vidite novinarstvo u Srbiji danas?

– Mnogo je zemalja, među kojima je i Srbija, gde je slobodno novinarstvo pod pretnjom. Ponekad se dešavaju fizički napadi na novinare, novinarima se upućuju pretnje, preduzimaju se pravni postupci protiv novinara, ponekad izostaje transparentnost. Sve ovo što sam nabrojao stvara opasnosti. Srbija nije usamljen primer. Svega toga ima i drugde.

* I sam Radio Slobodna Evropa tokom svog postojanja doživeo je mnoge promene. Osnivač Radija je Kongres SAD, koji ga i finansira, u povelji vašeg radija se kaže da se podržava slobodno i profesionalno novinarstvo, nije li to kontradiktorno?

– Reč je o sličnom modelu u kao i u zemljama gde rad medija pomažu vlade. BBC world service se finansira iz vladinog budžeta, mnoge TV stanice u Nemačkoj finansiraju se iz vladinih fondova. Najvažnije pitanje jeste da li je uređivačka politika nezavisna. Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda jeste nezavisna. Vlada SAD nema pravo da nam naloži kakve programe treba da proizvodimo. Dakle, potpuno sam nezavisan. Direktor ovog radija sam skoro godinu dana. Nikada mi niko nije rekao šta treba da radim. Naravno, naša kuća se drži pravila koja se nalaze u našem“Mission Statement“ koji je dostupan na našem veb-sajtu i može da se pročita. U tom dokumentu se jasno kaže da se zalažemo za slobodu izražavanja, zalažemo se za slobodno tržiše, protivimo se svakom ekstremizmu. Ali svoju misiju ostvarujemo kroz profesionalno novinarstvo. Dakle, da li je to onda kontradiktorno? Mislim da svoju misiju ostvarujemo kroz ono o čemu izveštavamo. Trudimo se da sve što radimo bude profesionalno, nepristrasno i uravnoteženo.

* Polje vašeg dugogodišnjeg delovanja bila je i novinarska etika. Kakvo je prema vašem mišljenju stanje etike u novinarstvu danas?

– Rekao bih da je vreme u kome živimo ključni trenutak za novinarsku etiku. U mnogim delovima sveta novinarska etika je napadnuta i ugrožena. Ugrožavaju je lažne vesti, ugrožavaju je ljudi koji upotrebljavaju svoju finansijsku moć da bi kontrolisali medije, a ugrožavaju je i sami novinari: jer su i neki novinari sami prestali da veruju u objektivnost. Misle da je etika nešto što je ostalo u učionici, ali neki novinari će reći ‘Situacija u mojoj zemlji je toliko izuzetna i ozbiljna, pa zato moram da se odreknem objektivnosti. Dakle, kao građanin moram da se angažujem’. Mislim da u novinarstvu ima prostora za kolumniste i komentatore, ali mora da postoji suštinsko verovanje u objektivno izveštavanje. Ako toga nema, ne postoje vesti, onda postoje pamfleti i rasprave, ali nema vesti.

* Koje je onda rešenje za teško stanje u kome se širom sveta novinarska etika nalazi?

– Stanje jeste loše, ali mislim da će novinarske institucije koje su se odrekle objektivnosti naposletku same sebe uništiti. Izgubiće kredibilitet, radikalizovaće se. Jer kad jednom skrenete s puta objektivnosti, kad počnete da verujete kako imate političku misiju, onda i dalje u tome istrajavate, jer želite da tu svoju misiju pojačate. Onda se može dogoditi da postanete toliko radikalni i ostrašćeni da ćete izgubiti kredibilitet.

* Gubitku kredibiliteta koji spominjete doprinose pritisci vlada, velikih korporacija naročito u tranzicionim zemljama poput naše…

– To se događa u svim zemljama. Uvek je reč o novcu.

* Kako se onda profesionalni novinari mogu sami odbraniti od takvih uticaja?

– Novac jeste problem. Novcem se kupuje nezavisnost, ako nemate novca, imate problem. Ali činjenica je da smo zakoračili u kvalitativno novu eru novinarstva. To možemo videti u SAD, Zapadnoj Evropi, u Rusiji, ako to sada ne vidite na Balkanu, videćete uskoro. Reč je o padu konzumenata glavnih medija. Ljudi traže nove izvore vesti i mislim da tu leži prilika da se stvore ti novi izvori vesti sa ograničenim budžetima koji će zadobiti kredibilitet i podršku: ne zato što imaju mnogo novca, već zato što kvalitetno rade svoj posao.

* Koliko su internet, društvene mreže: Fejsbuk, Tviter, Instagram, promenile lice novinarstva?

– Promene što su ih ovi mediji izazvali ogromne su: istovremeno su i dobre i loše. Dobro je što se otvorio prostor za sve i što mogu da se čuju svi različiti glasovi. S druge strane, potkopan je finansijski model medijskih kuća sa dobrom reputacijom. Upravo to je dovelo do cvetanja lažnih vesti kojih je toliko mnogo da je to zaista zastrašujuće. Pre nekoliko dana bio sam na jednoj novinarskoj konferenciji. Statistike koje su tamo objavljene govore da 62 odsto ljudi šeruje sadržaje na društvenim mrežama a da ih ni ne pročita. Naslov im bude zanimljiv, pa ga odmah šeruju i ne obraćaju pažnju šta tamo stvarno piše. Takve situacije su veoma opasne. Ljudi vide da su nešto šerovali njihovi prijatelji, pa kažu ‘prijatelj mi je, mora da je to što je šerovao istina’.

* Možete li našim čitaocima najaviti nešto novo što će čuti na Radiju Slobodna Evropa?

– Kao što rekoh, još uvek čekamo na odobrenje budžeta, pa ne mogu za sada ništa novo da najavim. Svakako da želimo da ostanemo važan deo ovdašnje medijske scene. Sarađujemo sa lokalnim medijima, radimo na novom projektu sa KRIK-om.

* Jeste li zadovoljni sa mestom koje vaš radio ima u ovdašnjem medijskom prostoru?

– Mislim da uvek treba da se trudimo da budemo još bolji. Zadovoljni smo svojim novinarima, njihovim profesionalizmom. Zadovoljni smo što beogradsko dopisništvo aktivno koristi društvene mreže, video, održava visoke standarde u proizvodnji radio programa. Mislim da je to izuzetno važno. Novinarima je ponekad izuzetno teško da se prebace na video i društvene mreže. Mislim da je ovdašnji tim izuzetno uspešan. Ali, želimo da nastavimo da širimo spektar oblasti koje pokrivamo pre svega svakodnevni život. mi nismo samo politički medij, hoćemo da se bavimo lepim i ne tako lepim stranama svakodnevice. 

Lična karta

Naš sagovornik je specijalista za međunarodno izveštavanje, ruske teme i novinarsku etiku. Preko četiri decenije radio je u Assosieted Press, gde je obavljao značajne funkcije. Bio je između ostalog međunarodni urednik, šef moskovskog dopisništva, dopisnik iz Brisela, Teherana i Sidneja AP. Radio je na projektima povezanim sa etikom u medijima. U Radio Slobodna Evropa stigao je u junu prošle godine.

O Guglu i Fejsbuku

* Fejsbuk recimo zvanično kaže da nije medijska kuća, već da je samo platforma i distributer tuđih sadržaja i sa sebe skida odgovornost…

– Tačno je da su Gugl i Fejsbuk napravili informatičari. Oni hoće to i da ostanu, neće da budu odgovorni za svetske vesti i informacije. Nažalost našli su se u takvoj poziciji, mislim da nose težak teret i da su zbog toga duboko nesrećni. Mislim da su se s tim uhvatili ukoštac i mislim da imaju određenu društvenu odgovornost. Pitanje je zapravo koliko efektivno mogu nešto da urade: kako mogu da kontrolišu ili uoče istinu ili laž u stotinama miliona postova koji se objave svakog meseca ili godine na toliko različitih jezika. Za njih je to težak problem. 

Kratki talasi

* Nije li možda nepravedno što su gotovo svi međunarodni emiteri, pa i vaša kuća, prekinuli emitovanje na kratkim talasima?

– Svi međunarodni emiteri nekad i jesu emitovali program na kratkim talasima. Ali danas mnogi ljudi više ni ne poseduju kratkotalasni radio prijemnik. Oni koji slušaju radio danas ga slušaju na FM talasima. Mi ipak emitujemo na kratkim talasima programe za Iran i Centralnu Aziju, ali u ovom delu Evrope kratki talasi nisu toliko popularni kao nekada. Preko KT su se mnogi od nas zainteresovali za radio: dok sam bio u srednjoj školi i na koledžu iz hobija sam se bavio KT radijom koji volim, ali nažalost većina današnjih slušalaca kratke talase više ne sluša 

Brojke

Programi iz sistema RFE/RL trenutno pokrivaju globalnu populaciju od procenjenih 26,9 miliona ljudi. Na Fejsbuku su trenutno 224 miliona korisnika.