Keri i Karzai delimično postigli sporazum

Državni sekretar SAD Džon Keri je tokom vikenda u Kabulu vodio maratonske pregovore s avganistanskim predsednikom Hamidom Karzaijem u nastojanju da postigne bilateralni sporazum o sigurnosti. Taj tekst na kojem dve zemlje mukotrpno rade 11 meseci treba da postavi okvir za američko prisustvo u Avganistanu po završetku borbene misije NATO u toj zemlji, krajem 2014, ali takođe i za dogovor o broju baza i statusu vojnika koji će ostati, navodi agencija Beta.

Usaglašavanje ovog teksta je dosta važno, i američki predsednik Barak Obama želi da se to dogodi već krajem oktobra, jer većina od oko 87.000 vojnika NATO u Avganistanu treba da napusti zemlju pre kraja 2014. godine. „Postigli smo niz sporazuma“ posebno o modalitetima intervencije američkog kontingenta, rekao je avganistanski predsednik na konferenciji za novinare sa Kerijem u Kabulu. Karzai je upozorio da pitanje imuniteta američkih vojnika, što je zahtev Vaštingtona, nije rešeno i da o tome nije bilo konsenzusa.

Keri je dodao da ako pitanje imuniteta ne bude rešeno, „nažalost neće moći da bude bilateralnog sporazuma o sigurnosti“. U očekivanju da će biti teškoća oko tog pitanja, jedan zvaničnik Stejt departmenta rekao je da nije sigurno da će Keri otići iz Kabula sa potpisanim i gotovim sporazumom, ali da želi da napusti grad sa najvećim mogućim brojem rešenih pitanja.

To je ključno pitanje za Vašington, koji traži da vojnici koji bi počinili zločine u Avganistanu budu u nadležnosti američkih sudova, a ne avganistanskih. Keri ne koristi izraz imunitet već podseća da američki vojnici u drugim zemljama takođe spadaju pod američki pravni sistem. U Iraku SAD su nameravale da ostave jedan kontingent posle povlačenja 2011. ali su na kraju povukli sve trupe zato što Bagdad nije hteo da im odobri imunitet. Predsednik Karzai rekao je da će to pitanje biti dato na razmatranje velikoj skupštini plemenskih vođa i predstavnicima društva. On je rekao da rešenje tog pitanja prevazilazi autoritet avganistanske vlade. Keri je rekao da su posle razgovora koji su trajali oko 15 sati dve strane postigle saglasnost o velikom broju drugih „osnovnih pitanja“.

Strahuje se da bi posle odlaska američkih vojnika moglo doći do novog naleta nasilja u zemlji gde talibani vode pobunu. Talibane je 2001. sa vlasti svrgnula vojna koalicija predvođena SAD. Odlazak NATO takođe treba da se dogodi u osetljivom političkom trenutku u Avganistanu gde su predviđeni predsednički izbori 5. aprila.

„Insajderski napad“

Jedan Avganistanac, odeven u uniformu avganistanske vojske, otvorio je vatru na američke vojnike na istoku zemlje i ubio najmanje jednog od njih. Takozvani „insajderski napad“ mogao bi dodatno da optereti već napete odnose koalicionih trupa i njihovih saveznika, ocenjuju svetske agencije.