Kermabon: Odgovori o nestalim preduslov pomirenja

Na protestu u organizaciji Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije, Čedomir Marić, predsednik Koordinacije, pročitao je otvoreno pismo u kojem je zatraženo da Srbija, Hrvatska i BiH potpišu sporazum o razmeni relevantnih informacija i saradnji u traganju za nestalima.

– Naše pravo na istinu ne može se dalje gurati pod tepih. Krajnje je vreme da se zaustavi neizvesnost. Zato danas i sa ovog mesta u ime više hiljada porodica poručujemo da tražimo istinu o najmilijima ma kako bolna bila – istakao je Marić.

Kako je naglasio, problem nestalih ne treba da rešavaju samo porodice nego institucije sistema.

Prema njegovim rečima, porodice nestalih posebno su nezadovoljne pasivnošću nadležnih u Hrvatskoj, BiH, Srbiji, kao i UNMIK-a na Kosovu koji su obavezni da daju odgovore porodicama.

U pisanoj izjavi povodom Međunarodnog dana nestalih šef Misije Evropske unije na Kosovu i Metohiji (Euleks) Iv de Kermabon istakao je juče da Izmirenje i potpuno obnavljanje društva ne mogu biti u potpunosti postignuti dok porodice nestalih i civilno društvo ne dobiju odgovore o nestalim licima. On je naveo da je ovo dobra prilika za podizanje svesti o veoma osetljivom i bitnom pitanju, kao i da Euleks razume tugu i nemir koje osećaju porodice nestalih.

– Mi shvatamo i očajanje u njihovom životu koje prouzrokuje ova neizvesnost – naveo je De Kermabon.

Šef Euleksa je naglasio da „složenost izazova sprečava brzo nalaženje rešenja“, kao i da je Euleks preduzeo „znatne mere“ za utvrđivanje sudbine ljudi nestalih na Kosovu.

De Kermabon je naveo da je ta misija od decembra 2008. izvršila 88 terenskih operacija, 45 ekshumacija, odnela 405 uzoraka kostiju na DNK analizu i ekshumirala tela 66 pojedinaca, a predstavnici misije su 61 put posetili porodice nestalih i predali porodicama posmrtne ostatke 61 preminule osobe.

– Euleksovi stručnjaci u Kancelariji za nestala lica i sudsku medicinu zajedno sa kosovskim kolegama intenzivno rade na pronalaženju odgovora o tom suštinski bitnom pitanju – dodao je De Kermabon.

Pod motom „Želimo istinu“, nekoliko desetina Srba okupilo se juče u Gračanici, zatraživši rasvetljavanje sudbine nestalih i kidnapovanih rođaka i sunarodnika na Kosovu i Metohiji.

– Želimo istinu o našim najmilijim, kakva god da je. Hoćemo istinu. To poručujemo svima kojima je dužnost da nam je kažu – rekao je na skupu u Gračanici Milorad Trifunović, koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba na Kosmetu. On je naglasio da se prema porodicama kidnapovanih i nestalih i „danas vrši zločin“ tako što nadležni, „a među njima je najodgovorniji Euleks, odbijaju da počnu otkopavanje i ekshumaciju na lokaciji u blizini Obilića gde su, pretpostavlja se, pokopani ostaci kidnapovanih rudara ugljenokopa Belaćevac“.

Udruženje porodica nestalih i kidnapovanih Srba traga za 537 Srba i drugih nealbanaca, a do sada su porodicama predati ostaci 302 tela. Prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Srbije, oko 16. 000 osoba i dalje se vode kao nestali tokom ratnih sukoba devedesetih godina na prostorima nekadašnje SFRJ.

NS: Hitno razrešiti sve slučajeve nestalih

Beograd – Nova Srbija (NS) je juče zatražila, povodom obeležavanja Dana nestalih, da se hitno razreše svi slučajevi kidnapovanih i nestalih ljudi za vreme proteklih ratova. Potpredsednica NS Dubravka Filipovski je navela da je poslednji trenutak za to, navodeći da srpske vlasti i tužilaštvo moraju energičnije da krenu u otkrivanje zločina, naročito na severu Albanije.

FHP: Još 557 nestalih Srba i nealbanaca sa Kosova

Beograd – Fond za humanitarno pravo predstavio je juče, povodom Međunarodnog dana nestalih, rezultate popisa ubijenih i nestalih Srba i nealbanaca na Kosovu, prema kojem nije poznata sudbina 557 osoba. Izvršna direktorka Fonda Nataša Kandić pozvala je vlast u Srbiji da objavi sve podatke o masovnim grobnicama i da obezbedi sredstva i izvrši ekshumaciju preostalih masovnih grobnica u jezeru Perućac i na Košarama, kao i u Belaćevcu, kako bi porodice stradalih našle mir. Ona je istakla da porodice svih žrtava zemalja u regionu smatraju da su vlade odgovorne, jer se ne smanjuje broj nestalih kao i da ne postoji politička volja da se masovne grobnice ekshumiraju.

– Ako ne bude jedinstvenog zahteva udruženja porodica nestalih i nevladinih organizacija za otkrivanje podataka o masovnim grobnicama, država ništa neće uraditi sama, nego će odgovornost prebacivati na druge. Država 18 godina posle početka ratova nije formirala nijedan trajni dokument koji bi obezbedio pamćenje – navela je Nataša Kandić. Direktorka Fonda rekla je da je ta organizacija sačinila bazu podataka o ubijenima i nestalima na Kosovu od 1. januara 1998. do decembra 2000. godine, ali da ta baza, zbog naknadne provere podataka, ne može da bude postavljena na internet sajt Fonda. Dodala je da su na sajtu dostupni ažurirani spiskovi nestalih. Internet adresa sajta Fonda za humanitarno pravo je www.hlc-rdc.org. D. D.