Kibernetička vlada

Tako pre neki dan saznadoh da je izvesni Žak Fresko nedavno napunio 101 godinu. Zainteresovala me je dugovečnost dotičnog koji je predstavljen kao „arhitekta, naučnik i futurista“ pa sam kliknuo na snimak koji mi je ponuđen.

Iz njegove sadržine saznadoh da je Fresko na čelu organizacije Venus projekat koja se zalaže za uvođenje globalne kibernetičke vlade. Ako sam dobro razumeo poentu, reč je o besklasnom društvenom sistemu u kome neće biti novca a ljudi neće morati da rade već će se u slobodno vreme usavršavati na način kako žele. Shvatih u momentu da je reč o još jednom u nizu alternativnih „društveno-političkih pokreta“ poput onih Lindona le Ruža, koji tvrdi da „globalnu svetsku zaveru predvodi zvanični London a da je britanska kraljica na čelu međunarodne trgovine drogom“ i pokojnog trockiste Huana Posadasa, koji je za vreme „hladnog rata“ smatrao da je „nadolazeći nuklearni rat predvorje svetske revolucije a da su NLO emisari naprednih vanzemaljskih civilizacija sa planeta na kojima vlada socijalizam“. Jedina razlika između tih opskurnih kultova jeste ta što je Žak Fresko jedini uspeo da formira svoju filijalu i na teritoriji Srbije. Tako je pre nepune dve godine predstavnik Venus projekta, naše gore list, imao privilegiju da ideje kibernetičke vlade iznese u jutarnjem programu javnog servisa građana Srbije.

Suština Venus projekta je da će građani sveta jednog dana živeti u energetski potpuno samoodrživim gradovima kružnog oblika na zemlji i moru koji će biti urađeni po projektima Žaka Freska. Rukovođenje političkim sistemom kao i funkcionisanje čitave infrastrukture potrebne za život biće povereno veštačkoj inteligenciji koja će komandovati robotima, kiborzima i mašinama. Drugim rečima, svim resursima će rukovoditi centralni kompjuterski sistem i njemu podređene jedinice veštačke inteligencije. Neće biti ni kriminala ni mržnje, a ljudi će biti podmireni u svim segmentima i baviće se slobodnim aktivnostima. Neko bi rekao da se radi o modernom utopističkom pokretu, ali Fresko i njegove pristalice nepokolebljivo veruju u neminovnost realizacije njihove ideje jer se, kako kažu, zasniva na „naučnoj bazi“. Ostala su i neka hipotetička pitanja na koje Venus projekat ne daje odgovore. Da li će se u tom savršenom i skladnom društvu pojaviti aktivisti koji će protestovati zbog robovskog odnosa veštačke inteligencije prema ljudima ili će veštačka inteligencija porobiti ljudsku rasu koja će biti prinuđena da vodi rat za oslobođenje u kome će joj se možda priključiti i mašine koje se ne slažu sa tlačenjem ljudi. U svakom slučaju, nije mi nesimpatična ideja u kojoj ljudi i roboti ujedinjeni uz stegnute pesnice pevaju „Internacionalu“ u inat bilo ljudskim bilo kiborg izrabljivačima. No da maštanje ostavimo po strani i zaključimo da je od Freskove utopije jedino veća uobrazilja budućeg predsednika Aleksandra Vučića da njegove surove „mere štednje“ spasavaju Srbiju. Da ih oseća na svojoj koži, uveren sam da bi bio njihov najveći kritičar.