Kina i Velika Evroazija – nova slika sveta

Drugi svetski pol država u razvoju tek priprema svoje političke platforme za izazove koji su se pojavili posle izbijanja rečenog sukoba. Reč je o državama koje su dobile posebni značaj u kontekstu globalne reorganizacije ekonomskih zavisnosti i političkih partnerstava.

One su veliki proizvođači sirovina, energenata, demografskih resursa i trgovinski partneri, a svojim političkim stavom mogu presudno uticati ne samo na ovaj sukob, nego i na buduću konfiguraciju odnosa u svetu nakon njega.

Jasno je da će opstati konfrontacije Rusije i zapada, a onda se postavlja pitanje kako će se dalje prema njoj odnositi najvažnije zemlje trećeg sveta.

U suštini, reč je o tome hoće li se očuvati jedinstveno svetsko tržište ili će se krenuti putem „dvostruke cirkulacije“, što znači formiranje dva paralelna svetska tržišta.

EKSPANZIJA NOVE SILE: Upravo se održava ministarski sastanak G20 kao priprema za Samit koji će u novembru biti održan u Indoneziji i na kome će, kako je najavljeno, učestvovati i ruski predsednik Vladimir Putin. Uoči učešća na ovom skupu, ministri spoljnih poslova najvažnijih država, SAD, Kine i Rusije, veoma intenzivno su se sastajali sa svojim kolegama iz Azije i Latinske Amerike.

Prvi put na istom mestu naći će se Sergej Lavrov i Entoni Blinken, ali nema signala da je predviđen bilo kakav kontakt među njima.

Pre dve nedelje održana je video konferencija šefova država grupacije BRIKS. Uoči ovog skupa, Argentina je zatražila da se priključi državama BRIKS-a i taj zahtev će biti prihvaćen.

Time se prvi put od osnivanja grupe demonstrira njena spremnost za rastom i ekspanzijom. Oko tri milijarde ljudi živi u zemljama te grupacije, odnosno, u savezu Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike.

To je ogroman ekonomski prostor i politička sila. Ipak, najvažniji subjekat je Kina, koja je zbog svoje ekonomske i političke moći prevazišla status zemlje u razvoju, kakva je bila 2006. kad je savez osnovan, dok Vlade Brazila, Južnoafričke Republike i Indije pomno prate kako se Kina sada pozicionira.

Kineski predsednik Si Đinping otvorio je 23. juna sastanak lidera velikih zemalja u razvoju rekavši da bi svet trebalo da se suprotstavi jednostranim sankcijama i naporima nekih zemalja da zadrže svoju političku i vojnu moć. On je kritikovao „zloupotrebu“ međunarodnih sankcija, dok je Putin prekorio Zapad zbog podsticanja globalne krize, a oba lidera pozvala su na veću saradnju BRIKS.

Sijeve izjave na virtuelnom sastanku lidera Brazila, Rusije, Indije, Kine i Republike Južne Afrike, odražavaju prećutnu podršku Kine Rusiji u ratu u Ukrajini i njenu želju da formira međunarodni savez protiv liberalno-demokratskog poretka predvođenog Sjedinjenim Državama.

Si je pozvao članice da preuzmu odgovornost koja im je data njihovim ekonomskim uticajem i rekao da treba da se zalažu za istinski multinacionalni međunarodni sistem zasnovan na principima UN.

„Moramo napustiti hladnoratovski mentalitet, blokirati konfrontaciju i suprotstaviti se jednostranim sankcijama i njihovoj zloupotrebi“ rekao je Si.

„Naš današnji sastanak dolazi u ključnom trenutku izbora za budućnost čovečanstva: kao ključna tržišta u razvoju i zemlje u razvoju, zemlje BRIKS moraju preuzeti odgovornost“, dodao je Si.

KINESKO BALANSIRANJE: Ruski predsednik ocenio je da su odnosi Rusije sa Kinom najbolji ikada i pohvalio strateško partnerstvo sa njom, u cilju suprostavljanja uticaju SAD. Kinesko-ruski odnosi, međutim, nalaze se u mreži odnosa i interesa Kine prema Evropi, i zapadu u celini, ali i Ukrajini.

EU i SAD glavni su trgovinski partneri Kine. Uprkos stalnom pogoršanju političkih odnosa, trgovina između njih nastavlja da raste. U 2021. trgovina Kine sa EU porasla je za 19 odsto – na 820 milijardi dolara, a trgovina sa SAD za 20 odsto, odnosno, više od 750 milijardi dolara.

EU i SAD čine više od 25 odsto kineske spoljne trgovine. Osim toga, Kina, SAD i EU međusobno imaju ogromne investicije. Profesor Univerziteta Fudan, Džao Huašen, predočava svu složenost u kojoj se trenutno nalazi Kina. U pozadini rusko-ukrajinskog sukoba, Kina je pod „neviđenim političkim pritiskom SAD po pitanju kinesko-ruskih odnosa“, konstatuje kineski ekspert.

Takav pritisak se razlikuje od politike „zabijanja klina“ između Kine i Rusije, koju su SAD vodile pre rusko-ukrajinskog sukoba. Ako je politika „zabijanja klina“ bila da podeli Kinu i Rusiju iskušavanjem ove druge, sad je to postao direktan pritisak i pretnja. SAD, naime, pokušavaju da „prisile Peking da pređe na antirusku stranu i pridruži se sankcijama SAD i EU“.

Opisujući odnose sa Amerikom, Džao ističe da su oni od „velikog značaja za Kinu u političkom, ekonomskom i bezbednosnom polju“. Istovremeno, Vašington vidi Peking kao svog glavnog konkurenta. Problema u odnosima između dve zemlje već ima dovoljno.

Kina želi da razvija kinesko-ruske odnose, ali takođe ne želi dalje pogoršanje kinesko-američkih, što je veoma je teško balansirat, predočava Huašen. U trenutnoj situaciji prenaglašeni su kinesko-ruski odnosi, a zaobiđeni kinesko-ukrajinski, koji su za Kinu od nemale važnosti.

Ukrajina igra važnu ulogu u izgradnji kineske inicijative Pojas i put, koja služi kao deo evroazijskog transportnog koridora. Zbog toga iz Pekinga poručuju da „prijateljstvo sa Rusijom ne poznaje granice“, ali da „istovremeno treba poštovati i suverenitet Ukrajine“.

Kako bi sinhronizovala ove protivurečne odnose, Kina polazi od toga da bilateralni odnosi s jednom, ne mogu da budu uslovljeni bilaterlanim odnosima s drugom zemljom ili grupacijom zemalja, već da svaki od njih ima vlastitu istoriju i logiku razvoja.

Naravno, Zapad je takođe izvukao svoje zaključke. Američki predsednik Bajden zaključuje da je Zapad „uvučen u bitku sa autokratskim vladama poput Kine i Rusije“. Kina je jedina sila koja primorava najrazvijenije zemlje zapada da promene svoje ponašanje.

Lideri G7, na upravo završenom skupu u Nemačkoj, obećali su da će prikupiti 600 milijardi dolara privatnih i javnih sredstava tokom pet godina za finansiranje potrebne infrastrukture u zemljama u razvoju, ali se i suprotstaviti kineskom projektu Pojas i put koji je vredan više triliona dolara.

DEMOKRATIJA VS. AUTOKRATIJA: Lideri članica G7 pokrenuli su novi projekat pod imenom Partnerstvo za globalnu infrastrukturu i investicije, a Bajden je rekao da će SAD izdvojiti 200 milijardi dolara bespovratnih sredstava, federalnih fondova i privatnih investicija tokom pet godina za podršku projektima u zemljama sa niskim i srednjim prihodima koji pomažu u borbi protiv klimatskih promena, kao i poboljšanju globalnog zdravlja, rodne ravnopravnosti i digitalne infrastrukture.

To je prvi značajniji projekat zapada na „globalnom jugu“ u poslednjih 50 godina, a Amerika ga vidi kao demonstraciju nadmoći demokratskih nad autokratskim sistemima.

„Ovo nije pomoć ili dobrotvorna akcija. To je investicija koja će svima doneti korist“, rekao je Bajden, dodajući da će to omogućiti zemljama da „vide konkretne prednosti partnerstva sa demokratijama“. Evropa će mobilisati 300 milijardi evra u istom periodu za inicijativu da se izgradi održiva alternativa kineskoj šemi Pojas i put, koju je kineski predsednik pokrenuo 2013, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na skupu.

U okviru novog suočavanja s rastućim kineskim utucajem, posebnu pikenteriju predstavlja ovonedeljno zajedničko pojavljivanje šefova unutrašnjih obaveštajnih službi SAD i Velike Britanije – FBI i MI5, Kristofera Reja i Kena Mekaluma pred novinarima, sa porukom: „Kina je najveća pretnja“.

Rej je takođe poručida se neprestano uočava da je kineska vlada ta koja predstavlja najveću dugoročnu pretnju ekonomskoj i nacionalnoj bezbednosti ove dve zemlje, kao i saveznicima u Evropi i drugde. Kina, sama, ne primenjuje ruski „revolucionarni pristup“, niti smatra da se ruši stari međunarodni poredak, kako to vidi Rusija, ali potvrđuje da je kraj „unipolarne hegemonije“ u svetu i povratak demokratskim „međunarodnim odnosima“ gde su UN osnovna poluga svetskog sistema.

U sadašnjoj situaciji, misle Kinezi, nema načina da se unaprede rusko-evropski odnosi. Sada je najvažnije, tvrde, izbeći eskalaciju i produžavanje rusko-ukrajinskog sukoba. Dok vojni sukob ne prestane, postoji mogućnost eskalacije, a dokle god traju neprijateljstva, takođe je nemoguće govoriti o saradnji.

Kina izlaz vidi u novom konceptu – Velike Evroazije. Rusija i EU su geografski susedi. „Kako se često kaže, komšije ne mogu da se raziđu, oni će uvek živeti zajedno, hteli to ili ne. Kina, Rusija i EU nalaze se na istom evroazijskom kontinentu.

Peking i Moskva treba da učine sve što je u njihovoj moći da razviju odnose sa EU na pozitivan način – da održe zajednički ekonomski i bezbednosni prostor u Velikoj Evroaziji, i, ako je moguće, izbegnu podelu i konfrontaciju na evroazijskom kontinentu“, kaže Huašen.