foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Prodaja zemlje stranim kompanijama i eksploataciju prirodnih resursa je kolonizacija
Uživam da se prisećam kada sam bila dete u Jugoslaviji – učila sam da igram tablić, remi, plivala u ledenoj vodi na selu – imitirala žabe koje sam posmatrala. Sećam se da sam jednom razdvojila noge i krila neke bubice i rekla tati – „tata popavi“ a kad mi je on objasnio da to ne može da se popravi – kako sam plakala, ne samo što sam se suočila sa time da živa bića umiru, nego i zato što tata nema moć da „popavi“ sve.
***
A bilo je to doba kada smo igrali žmurke na ulicama Požege sa decom – bilo je tako lepo igrati se na ulici kao dete. Mogli smo sami da idemo u park bez roditelja. U Požegi sam se zaljubila u Acu, koji je mojoj rođaki poklonio srebrnu ogrlicu, a ja sam u njega bila zalubljena od svoje 3. do 8. godine, pa sam kao mala naučila kako da se nosim sa slomljenim srcem. Mnogo su mi lepa sećanja na Jugoslaviju.
***
Imam krizu identiteta, to jest ne ja nego drugi oko mene imaju problem definicije mog identiteta. Rođena sam ovde, a zatim otišla u Australiju, i tamo sam Srpkinja, a ovde sam strana… tako da se stalno osećam kao da ne pripadam nigde dok u suštini pripadam svuda. Kada nisam ovde, identifikujem se kao Srpkinja iako imam australijski pasoš. Kada sam ovde ljudi me stalno podsećaju na sve stvari koje misle da ne razumem. Ali, mislim da je važno da shvatimo – srpski identitet se menjao i menja se – ima nas četiri miliona koji živimo van zemlje.
***
Promena po dolasku u Australiju je u početku bila šok. Maltretirali su me u školi pošto imam čudnu hranu, ne znam norme ponašanja i bilo je teško steći prijatelje. Nije mi dobro išlo u osnovnoj školi. Imala sam prosečne ocene, i ne baš bliske prijatelje. Svu svoju energiju sam usmerila na ritmičku gimnastiku, gde sam na nacionalnom nivou dobijala i velike nagrade i medalje.
***
Ali kada su me roditelji upisali u umetničku školu gde sam imala priliku da radim dva sata drame ili plesa svaki dan, ne samo da se promenila moja sposobnost da sklapam prijateljstva i budem srećna, već su i moje akademske ocene skočile visoko. Imala sam neverovatno detinjstvo ispunjeno kreativnom inicijativom. Tu naravno postoje i mnoge muke tinejdžerske, anksioznost i tako dalje, ali sve u svemu taj kreativan život mi je otvorio put za dalje.
***
Imala sam neverovatnu grupu prijatelja dok sam odrastala. Bili smo veoma kreativni – uvek smo radili predstave, pevali, igrali, išli na žurke – da ne pomenem da smo pili, bančili i radili sve šta ne smemo. Ali, roditelji nisu ništa smeli da mi kažu pošto sam dobijala sve petice. Tako sam ja uspela da uživam i „buntujem“..
***
Sećam se, moja drugarica iz srednje škole i ja smo organizovale protest protiv testiranja nuklearnog oružja na kome se pojavilo 3000 đaka. Imali smo neverovatno progresivno vaspitanje zasnovano na umetnosti i bili smo pametni koliko i nestašni.
***
Profesionalno sam počela da glumim kada sam imala 12 godina u predstavi pod nazivom Karneval životinja za sidnejsko pozorište. Predstava je bila o svim neupadljivim životinjama koje su ostale nakon što je Noje odabrao posebne za svoj luk.
***
Radilo se o životinjama koje su morale da se suoče sa tim da drugi misle kako one nisu vredne spašavanja. Još uvek se setim koliko sam naučila dok sam radila tu predstavu – borbeni duh tih životinja koje shvate da to što je kod njih drugačije od norme je baš ono što ih čini izuzetnim.
***
Moja prva filmska uloga bila je kada sam imala 15 godina u filmu o grupnom silovanju 15-godišnje devojčice u malom australijskom gradu, gde je jedan čovek preuzeo krivicu, a ostali su oslobođeni – to je kultura brata u Australiji. Kroz tu ulogu sam rano naučila opasnosti patrijarhalnog sistema u kojem živimo. Uloge koje sam imala kao dete zaista su me naučile mnogo o svetu.
***
Nakon što sam završila akademiju, bilo je vrlo malo predstava u velikim pozorišnim kućama koje su mi se dopale. Sećam se da sam razgovarao sa svojom najboljom prijateljicom i rekla „ako ne možemo da vidimo pozorište u kojem želimo da budemo, hajde da ga sami napravimo“. Tokom pet godina izvele smo trinaest predstava na različitim mestima, uključujući pozorišta na glavnoj sceni do barova i umetničkih galerija.
***
Neke od predstava smo same osmislile, a druge su bile moderna dela koja smo volele. Režirali smo i glumili u ovim delima i kreirali karijere koje smo želeli da imamo. Preko tih predstava smo se upoznavali sa širim društvom i tako sam gradila svoj identitet u krugu umetnika kreativaca u Australiji.
***
Svi me pitaju za stvari koje sam radila u SAD, ali ono na šta sam najviše ponosna je da sam motorm prešla iz Los Anđelesa do Njujorka. Napisala sam rad o tome pa možete iz njega da izvučete detalje koji vam odgovaraju:
***
Sanjala sam da se vozim preko Amerike na motoru još od svoje 12. godine. Čudan san za pred-tinejdžerku, ali pošto sam rođena u Srbiji, a potom odrastala u Australiji, želja da putujem i istražujem oduvek mi je prolazila kroz vene. Sa 35 godina konačno sam to i uspela.
***
Tokom trideset dana po julskoj vrućini, na putu dugom 4.600 milja – putovala sam preko Amerike na svom motoru Harley Davidsonu – koji nosi ime Jolene po pesmi Doli Parton. Došla je i moja sestra Valentina koja je vozila sve moje stvari i mog psa Moglija u prelepom velikom kamionu Dodge Ram 1500. Krenule smo iz Kalifornije, cik-cak po zemlji i pokrile 18 država sve do Njujorka, gde sam se preselila da bih počela da radim na svom novom poslu u CBS.
***
Prvi put sam išla autostopom kada sam imala 14 godina i pobrinula se da moje ocene budu dobre tako da moji roditelji nisu mogli da se žale. Živela sam pomalo dvostrukim životom mnogo godina, tako da sam se otreznila i počela da se ispravljam kada sam imala 24. Pričala sam sporije, bolje jela i počela da čitam bestselere, ali mi nemir nikada nije umro. Poriv da putujem, da se krećem, da istražujem nije me napuštao.
***
Bukovski je jedan od mojih omiljenih pisaca – iako povremeno zastrašujući – jer me inspiriše da prihvatim nered u sebi, što nije laka stvar za perfekcionistu koji se oporavlja. Dakle, iako nisam mislila da je „razumno“ za mene putovati 4 600 milja kroz zemlju, mesec dana pre nego što sam započela veliki posao u NJujorku, Bukovski se vratio u moj život, a „zdrav razum“ je imao novo značenje.
***
Morala sam da sednem na svoj bajk i vozim preko Amerike kao što sam sanjala od svoje 12. Volim da vozim da bih bila sama. Ne vozim sa grupama a retko ću se voziti i sa prijateljem. Ali, ovo iskustvo je bilo još introspektivnije nego što sam očekivala. Bila sam sama šest do sedam sati dnevno, 30 dana uzastopno, tako da me pitanje koje obično dobijam ne iznenađuje: „O čemu ste razmišljali sve to vreme na putu?“
***
Za Rio Tinto sam saznala kada sam sarađivala sa ženama u dijaspori. Organizovale smo „zumove“ sa ciljem da se obrazujemo i shvatila sam da se od toga može napraviti pokret.
***
Pre svega sam se brinula da je zemlja na kojoj su hteli da kopaju bila plodna, a zatim da je njihov record užasan, da ne postoji nijedno mesto gde je Rio Tinto bio a da nisu ostavili devastiranu prirodu i životnu sredinu. Takođe, kad sam čula naučnike koji rizikuju svoje reputacije pričajući o tome koliko je projekat loš za nas, shvatila sam da je stvarno ozbiljno.
***
Angažovanje protiv Rio Tinta dovelo je do neverovatnog jedinstva naučnika, građana, poljoprivrednika, omladinskih pokreta, mladih i starih, levih i desnih, strejt i gej, vernika i ateista… To je dovelo do povezivanja različitih klasa ljudi, do debata i saradnje. To je sada zaista neverovatan pokret koji je obogatio naše društvo. Hvala našim neprijateljima što su nas ujedinili.
***
Prostornim planom Srbije planirano je preko 35 rudnika. Da je ovo NJu Džersi, došlo bi do nemira. LJudima je teško da shvate šta kolonizacija znači u savremenom kontekstu. Oni misle o tome kao o nečemu što se dešava drugim ljudima, tamo negde, u Južnoj Americi, Australiji. Ali kapitalizam zavisi od kolonizacije i mi smo tu savršen primer.
***
Prodaja zemlje stranim kompanijama za uništavanje prirode i eksploataciju prirodnih resursa je kolonizacija. Kolonizacija je da Srbija postane zemlja za odlaganje otpada Kine, Rusije ili SAD. A oni već koriste ovu zemlju za svoje smeće. Ovo je kolonizacija, mi smo deponija tih tehno imperija.
***
Kada kažemo da je revolucija jedina solucija, ljudi često misle na nasilje. Ali, mi moramo redefinisati šta je nasilje. Samoodbrana nije nasilje. Ako neko napadne mene ili moju majku, zaštitiću nas svom snagom i svim sredstvima koja su mi na raspolaganju. Tako je i sa našom zemljom – ako neko hoće da otruje i uništi ono što nas je rodilo – bilo kakva akcija koja uključuje odbranu zemlje ne može se smatrati nasilnom.
***
Nasilje je prodaja zemlje rudarskim kompanijama. Nasilje je devastacija izvora vode. Ljudi koji sprovode strategije, bilo da su to mirni marševi ili potpuni napadi na mašineriju, nisu nasilni i nikada neće biti. Mi redefinišemo pravila igre tako da se nikada ne osećamo kao nasilnici ako se naša prava i naša priroda nasilno i tiho uništavaju.
***
Trenutno završavam dokumentarac o svojoj tetki iz Užica, koji se zove Zabranjena tetka. Snimala sam ga više od pet godina i montirala sa ekipom još duže. To je film o četiri generacije žena u mojoj porodici, o tome šta znači biti žena i odrastati u ruralnoj Srbiji.
***
Pošto je tetka ljubitelj turskih sapunica i gleda ih svakodnevno, jedan deo njenog života smo prikazali kroz rekonstrukcije koje su u stilu telenovela, a gde ja glumim nju. Do same ideje smo došli po tetkinim zamislima: – Kako su ovo teške životne priče. I moj život može biti jedna serija. Ne bi je gledali u Americi, oni tamo vole ubijanje, ali Turci bi me uzeli. I ti bi tvoju tetku mogla da odglumiš dobro. One glumice tamo to ne umeju, one nemaju moju emociju sine…
O sagovornici
Bojana Novaković je glumica i pisac – članica pokreta Marš sa Drine. Nedavno je bila Klara u Warner Brothers seriji Love Me – za koju je od Australijske Akademije Filma (AACTA) dobila dve nominacije za najbolju glumicu. U svoja TV ostvarenja uključuje i – CBS-ov INSTINKT, Showtime-ov Shameless, HBO-ov Vestvorld, NBC-ov Chigago PD, ABC-jevu Operaciju Buffalo i Marking Time – za koji je osvojila AACTA nagradu za najboju gluicu. Dugometražni filmovi uključuju Birds of Prey, JA, TONIA, BEYOND SKILINE, GENERACIJA UM, ĐAVO, IVA TAME, MALA SMRT, BURNING MAN i BLACKROCK između ostalih. Bojanine pozorišne uloge ukljucuju Lady Macbeth, Vojzek, Priča o Meri Meklejn, Kriminologija i Eldorado za Malthaus, (zaradivši brojne nominacije za Helpman nagradu), Ženka vrste za MTC, Romeo i Julija za Bell Shakespeare i Ovi ljudi, Avai i Strange Fruit za STC. Bojana je bila suosnivač i kreativni direktor nezavisne pozorišne organizacije Ride On Theatre, gde je producirala, napisala, prevodila, glumila i režirala u 13 predstava, uključujući i FAKE PORNO – nominovan za Green Room koji je obeležio njen rediteljski debi. Bojana je kreirala i THE BLIND DATE PROJECT, koji je imao rasprodate sezone u Sidneju, Melburnu, LA, Njujorku i Edinburgu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
