Kinematografija postsovjetske ere

Ova knjiga, posana dve i po godine, sistematski obrađuje sve aspekte velikog preporoda ruske kinematografije. Jovanović kaže da se jezgro ovog dela nalazi u njegovom ostvarenju „Tranzicijski rulet“ iz 2005. godine, koje se bavilo istočnoevropskim kinematografijama u tranziciji.

– „Ruski film postsovjetske ere» analitična je i sistematična studija produkcionih i estetskih dometa jedne od vodećih kinematografija u svetu.

Najdragoceniji izvor bili su mi ruski onlajn sajtovi koji nude pravo bogatstvo novih naslova – kaže Goran. On navodi da, nakon velike krize koja je sredinom devedesetih pogodila ovu kinematografiju u materijalnom i kreativnom pogledu, početak novog veka donosi ruskom filmu stabilizaciju, a zatim na svim frontovima dinamičan uspeh.

– Tada se pojavljuju filmovi „Povratak“ Andreja Zvjaginceva, „Faust“ Aleksandra Sokurova, «Ostrvo» i «Car» Pavela Lungina, «Kargo 200» i «Ložač» Alekseja Balabanova, «Srećo moja» i «U magli» Sergeja Loznice, „Živeti» Vasilija Sigareva, «Kraj» Alekseja Učitelja» i «Buben Baraba» Alekseja Mizgirjova», nabraja Goran. Neke značajne filmove pravi i Nikita Mihalkov, dok se matičnom tlu iz Amerike vratio i njegov brat Andrej Končalovski – kaže Goran.

Ruska kinematografija tada doživljava kolosalan uspon na polju žanrovskog filma, obarajući rekorde gledanosti, filmovima «Volkodav» Nikolaja Lebedeva, «»1612» Vladimira Hotinenka, «Antikiler» Jegora Končalovskog, «Bumer» Pjotra Buslova, «Noćna straža» i «Dnevna straža» Timura Bekmambetova, «Deveta četa» i «Staljingrad» Fjodora Bondarčuka, «Mongol» Sergeja Bodrova starijeg i «Horda» Andreja Proškina.

«Ruski film postsovjetske ere» četvrta je knjiga Gorana Jovanovića koja se bavi svetskom kinematografijom. Pre nje, napisao je tri knjige koje predstavljaju tematske eseje o kinematografiji SAD, Velike Britanije i Istočne Evrope: «Američki bioskop» 81998), «Zlatna dekada: britanski film devedesetih» (2002) i «Tranzicijski rulet: istočnoevropske kinematografije u raljama tranzicije» (2005).

Holivud

– Tek poneki film na televiziji ili na našim festivalima – Palić, FEST, Festival autorskog filma, nisu bili relevantni izvor informacija o munjevitom razvoju ruske kinematografije. Osim časnog izuzetka u vidu kuće „Megakom“, srpski distributeri prespavali su skoro deceniju i po ruske filmske dominacije, okrećući se ispraznim atrakcijama koje stižu iz Holivuda – smatra Goran.

Romani

U svom stvaralačkom opusu Jovanović ima i dva romana: «Histerija» i «Euforija», odlični prihvaćene od strane kritike i čitalaca. – «Histerija» je bila moj prvi roman, koji govori o nekoliko običnih ljudi, pritisnutih burnom novijom srpskom istorijom. Drugi roman, «Euforija», bavi se «marginalcima» usred urušenog sistema svih vrednosti u ovom društvu – kaže Goran.