Kineska nadzorna tehnologija u zemljama osetljivim na zloupotrebu, pa i u Srbiji

Kada su stotine video kamera sa tehnologijom da identifikuju i prate pojedince počele da se pojavljuju na ulicama Beograda, u okviru velikog projekta nadzora, neki demonstranti su počeli da se dvoume o pridruživanju antivladinim demonstracijama u glavnom gradu Srbije, piše AP u članku.

Lokalne vlasti tvrde da taj sistem koji je osmislila kineska telekomunikaciona kompanija Huavej doprinosi smanjenju kriminala u gradu od dva miliona, piše AP dodajući da kritičari tvrde da sistem nadzora narušava lične slobode, čini političke protivnike otvorenim za odmazdu i čak izlaže građane zemlje špijuniranju kineske vlade.

SAD tvrde da kineske državne vlasti mogu da dođu do podataka Huaveja, i to agresivno instaliranje te tehnologije izaziva zabrinutost oko privatnosti miliona ljudi u zemljama koje imaju malo moći da se suprotstave Kini, navodi AP.

Huavej je u saopštenju naveo da se pridržava svakog primenjivog zakona i propisa u Srbiji i svuda gde posluje.

Iako se tehnologija za prepoznavanje lica usvaja u mnogim zemljama i podstiče raspravu oko ravnoteže između privatnosti i sigurnosti, sistem Huaveja je privukao dodatnu pažnju zbog optužbi da kineski zakoni zahtevaju od kompanija da pomognu u radu nacionalne obaveštajne službe čime se daje vlastima pristup njihovim podacima.

Kao rezultat toga neke zemlje preispituju upotrebu tehnologije Huaveja, posebno superbrze 5G mreže koja će biti postavljena kasnije ove godine.

Ipak Huavej odbacuje optužbe o bilo kakvoj kontroli kineske vlade nad njihovim podacima, i nema problema da nađe klijente koji rado hoće da instaliraju takozvanu tehnologiju bezbednih gradova, posebno među zemljama koje je Kina dovela u svoju diplomatsku i ekonomsku orbitu.

Pored Srbije u taj spisak su uključeni i Turska, Rusija, Ukrajina, Azerbejdžan, Angola, Laos, Kazahstan, Kenija i Uganda kao i nekoliko liberalnih demokratija kao što su Nemačka, Francuska i Italija. Sistem upotrebljen u oko 230 gradova izlaže desetine miliona ljudi nadzoru tog sistema.

U promotivnoj brošuri Huavej navodi da njihova tehnologija video nadzora može da prati na daljinu i primeti „abnormalno ponašanje“ kao što je duže stajanje na jednom mestu, da prati kretanje automobila i ljudi, proračuna broj okupljenih ljudi i da šalje upozorenja komandnom centru ako primeti nešto sumnjivo. Lokalne vlasti onda mogu da deluju na osnovu primljenih informacija.

U jednom slučaju koji se reklamira na njihovom sajtu kompanija navodi da je osumnjičeni u saobraćajnoj nesreći u Beogradu kasnije pronađen u Kini pomoću podataka o prepoznavanju lica koje je srpska policija podelila sa svojim kineskim kolegama.

Posle optužbi o sajber bezbednosti koje su SAD i međunarodne grupe za odbranu ljudskih prava upotrebile protiv Huaveja, odnos Kine i zemalja koje koriste tehnologiju te kompanije se dodatno preispituje.

Kineski uticaj u Srbiji, kandidatu za EU koji Peking vidi kao vrata ka kontinentu, znatno se proširio poslednjih godina kroz globalnu inicijativu investicija Pojas i Put.

Kako navodi AP populističke srpske vlasti žele da razviju bliže veze sa Kinom i krhka demokratija u zemlji dozvoljava da kineski ekonomski interesi prolaze relativno neprovereni, bez postavljanja mnogo pitanja oko ljudskih prava, ekoloških standarda ili transparentnosti.

Ukazuje se da je kineska državna investiciona banka dala zajmove pod povoljnim uslovima za izgradnju elektrana na uglalj, puteva, železnica i mostova. Čak i kineski policajci pomažu u patroliranju ulica Beograda, u prisustvu koje je zvanično navedeno kao pomoć za sve veći broj kineskih turista.

Tekst u celosti čitajte na portalu RSE.