Sajber-tim za odbranu pri operativnom štabu NATO-a u Monsu u Belgiji ima pune ruke posla – suočeni su sa bujicom napada u, kako bi se moglo nazvati, tihom ratu. Kompjuterski sistemi Severnoatlantske alijanse stalna su meta napada, pogotovu napadača povezanih sa obaveštajnim jedinicama rivalskih država poput Rusije, Kine i Irana, te pojedinačnih hakera koji imaju različite motive, piše turski internet dnevnik na engleskom Tudejs zaman.
Dnevno se u proseku izvede osam do 10 sofisticiranih napada na kompjuterske sisteme NATO, kaže Sulejman Anil, šef odseka za sajber-odbranu pri NATO. Sem ovih napada koji zahtevaju angažovanje tehničkih stručnjaka Alijanse, postoji mnogo više manje sofisticiranih napada sa kojima se izbore elektronski sistemi za odbranu bez potrebe angažovanja tehničkih stručnjaka.
Zbog širokog spektra pojedinačnih, ali i organizovanih napada na razne mete, sajber-napade mnogi posmatraju kao petu dimenziju ratovanja – uz sukobe u svemiru, na moru, na kopnu i u vazduhu. „Svako svakog napada na interentu“, kaže Anil u intervjuu za turski sajt objašnjavajući da su napadači obično mladi, ambiciozni hakeri stari 16-17 godina, ali i brojne grupacije koje ciljaju na sisteme NATO zbog raznih motiva; najčešće ne bi li pronikli u tajne organizacije i kasnije ih prodali zainteresovanim kupcima.
„Sajber-napadi na kompjuterske sisteme NATO obično potiču od državnih aktera jer sistemi NATO ne skladište informacije koje bi interesovale nedržavne aktere“, tvrdi Anil. Anil otkriva da je Kina najaktivnija u sajber-napadima na NATO iako kvantitet automatski ne znači da iza njih stoji kineska vlada. Takođe, napadi iz Kine nisu uvek sofisticirani za razliku od napada iz Rusije koji su složeniji i teže im je ući u trag. Na Bliskom istoku, Izrael i Iran se izdvajaju kao države koje izvode sajber napade.
Vojni odgovor na hakerisanje
Na samitu NATO u Lisabonu pre dve godine lideri su obećali da će „dodatno razviti kapacitete u cilju sprečavanja, odbrane i oporavka od sajber-napada, te sva tela NATO podvesti pod centralizovanu sajber zaštitu“. Ipak, Anil se slaže sa sajber-strategija nema član 5. „Zamislite situaciju pada avion, ljudi ginu u sajber-napadu na vazdušne kontrolne sisteme države članice. U ovom scenariju nema prostora za sajber-osvetom. Ovo je situacija gde bi NATO teoretski mogao da razmatra vojni odgovor u skladu sa članom 5.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
