Izbor konzervativca Derviša Eroglua za predsednika samoproglašene Turske Republike Severni Kipar odražava razočaranje većine kiparskih Turaka zbog neispunjenih obećanja njegovog prethodnika na toj funkciji, Mehmeta Ali Talata, o ujedinjenju Kipra i okončanju političke i ekonomske izolacije severnog dela ostrva, tvrde analitičari.
Prema mišljenju Erola Kajmaka, profesora međunarodnih odnosa na Istočnomediteranskom univerzitetu na severnom Kipru, u jednom trenutku činilo se da je na pomolu sporazum predstavnika dveju zajednica, ali to se nije dogodilo, zbog čega su birači kaznili dosadašnjeg lidera. „Smatram da su kiparski Turci poručili da su umorni od dvosmislenih poruka Brisela koje su primali u prethodnom periodu i ne znaju da li će se njihova država pridružiti EU“. On ocenjuje da je proces traženja zajedničkog rešenja ozbiljno ugrožen, budući da je Eroglu „veoma sumnjičav prema postupcima koje je ranije predložio Ali Talat“.
Eroglu, koji se zalaže za nezavisnost severnog dela Kipra, porazio je u prvom krugu predsedničkih izbora održanim u nedelju dosadašnjeg lidera kiparskih Turaka koji slovi za umerenog političara. U obraćanju pristalicama nakon proglašenja pobede obećao je da će neće prekinuti mirovne pregovore s kiparskim Grcima. „Niko ne sme da pomisli da neću sesti za pregovarački sto“, izjavio je novi predsednik nepriznate republike, ističući da je spreman da sarađuje kako bi bilo pronađeno rešenje koje će uzimati u obzir prava njegove zajednice.
Tokom predizborne kampanje Eroglu je govorio o „jednakim i suverenim narodima“, što bi, ocenjuju dobri poznavaoci prilika, značilo stvaranje dveju država na ostrvu koje bi činile neku vrstu „labave konfederacije“. Istovremeno, odbacio je mogućnost da kiparskim Grcima bude vraćena imovina na severu ostrva.
Kiparski Grci izrazili su bojazan da će izbor Eroglua ugroziti pregovore o ponovnom ujedinjenju ostrva. „S obzirom na protivljenje Eroglua federaciji i njegovo zalaganje za uspostavljanje dve države na Kipru, smatramo da to može izazvati ozbiljne probleme prilikom mirovnih pregovora“, izjavio je portparol vlade u Nikoziji Stefanosu Stafanu.
Kipar je podeljen na južni, grčki i severni, turski deo 1974. godine, posle turske invazije, koja je bila odgovor na kratkotrajni puč pristalica ujedinjenja sa Grčkom. Pučisti su imali podršku vojne hunte koja je tada bila na vlasti u Grčkoj. Kiparski Turci su 1983. godine proglasili nezavisnu Tursku Republiku Severni Kipar, koju priznaje samo Turska. Kipar je 2004. godine ušao u Evropsku uniju, ali samo 800.000 kiparskih Grka, koji žive na međunarodno priznatom jugu te ostrvske zemlje, uživaju u svim prednostima članstva u EU.
Pregovori o ujedinjenju ostrva nastavljeni su u septembru 2008. uz podršku Ankare, budući da je to jedan od uslova koji mora biti ispunjen da bi Turska konačno ostvarila ambicije o pridruživanju Uniji. Ilustracije radi, Brisel je 2006. blokirao osam pregovaračkih oblasti zbog neuspeha Turske da ispuni svoje obaveze kada je reč o Kipru.
Ankara očekuje nastavak pregovora
Ankara – Zvanična Ankara očekuje nastavak pregovora o rešenju kiparskog problema i posle pobede na predsedničkim izborima nacionaliste Drerviša Eroglua, dok listovi naglašavaju da on neće prihvatiti mnoge zahteve kiparskih Grka. „Turski Kiprani moraju nastaviti pregovore što želi i Eroglu. Naš cilj je da se nađe rešenje do kraja godine“, izjavio je premijer Tajip Erdogan u prvom reagovanju na izbor predsednika samoproglašene države na Kipru. Tanjug
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
