Predsednica Argentine Kristina Fernandes Kirhner juče potpisala zakon o legalizaciji gej brakova. Mere usvojene u argentinskom Kongresu pre nekoliko dana nisu mali korak za zemlju lakonskih gaučo kauboja i države čiji je ustav sve do reforme 1994. izričito zahtevao da predsednik države bude katolik.

Argentinski proboj na ovom polju već je poslao šokantne talase širom juga Amerike. Nekoliko konzervativnijih sudija u Argentini kažu da će, uprkos zakonu, odbijati da se bave brakom pripadnika istog pola po cenu otkaza. U znak solidarnosti, turistički biro Meksiko Sitija, s druge strane, gde su gej brakovi legalni od prošle godine, ponudio je besplatan odmor za prvi par koji sklopi gej brak u Argentini. A prvo takvo venčanje zakazano je za 13. avgust u Palermu, predgrađu Buenos Ajresa.

Legalizacija se oslanja na bogatu istoriju međunarodnih doprinosa pokretima za zaštitu prava gej populacije. Kada je moderni koncept geja počeo da pušta korene tokom 19. veka, takav životni stil postao je meta vlada širom sveta, uključujući i Nemačku. Zloglasni paragraf 175 nemačkog krivičnog zakonika kriminalizuje seksualne odnose između muškaraca a njegova drakonska priroda inspirisana je i prvim oblikom gej protesta. Strahote nacizma onemogućile su bilo kakav napredak na ovom polju, a taktike korišćene u Berlinu, Londonu i Parizu postale su obrazac za aktivizam te vrste u SAD 1960-ih. „Niko tada nije ni govorio o gej brakovima“, kaže Skot Gunter, profesor na Vesli koledžu i autor knjige „Elastični plakar“. „Globalno iskustvo vezano za ejds promenilo je sve“. Aktivisti širom sveta često se osvrću na pobunu 1969. u Stounvol baru u Njujorku kao primarni momenat moderne borbe za gej prava, dok stručnjaci kažu da ne bi trebalo niko da se iznenađuje što su zemlje poput Argentine čak ispred SAD (Samo pet američkih država i distrikt Kolumbija legalizovale su gej brakove).

„Iza trenutne borbe koju vodi Kirhnerova i crkva, ovaj zakon se tačno uklapa u tradiciju antiklerikalnog republikanizma“, smatra Tosam Lugar, profesor istorije na Berkliju. „Zemlje Latinske Amerike su i ponikle iz pobune protiv konzervativnih španskih vlada“. Pritisak da se potvrdi primat suprematije sekularnog građanskog zakona nad religijskim ovlašćenjima, doveo je do legalizacije gej brakova u Portugalu (2010) i Španiji (2005). „Agresivna akcija Katoličke crkve tokom debate koja se vodi u Argentini samo je doprinela protivljenju koje je već postojalo među stanovništvom prema katoličkoj hijerarhiji“, smatra Marčelo Ernesto Ferejra, latinoamerički koordinator pri Međunarodnoj komisiji za prava gej i lezbijske populacije.

Legalizacije gej brakova širom sveta takođe je potpomognuta tradicijama civilnih pravnog sistema, smatraju stručnjaci. Devet od deset zemalja koje su legalizovale gej brakove deluju pod civilnim pravnim sistemom. Takva tradicija, koja vuče korene još iz Rimskog carstva bila je osnova i Napoleonovog zakonika.

Brakovi zajedno sa usponom fenomena kao što je kontrola rađanja su deo tradicije koja kaže da je brak ništa drugo do čiste reprodukcije, kažu stručnjaci i pitaju se šta onda nije u redu sa gej brakovima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari