Kiš i Njegoš kritikovali vreme i dogme, a ne islam

Oni su reagovali na na inicijativu pet bošnjačkih udruženja i asocijacija iz Slovenije, BiH, Amerike i Kanade, koje traže od vlada zemalja regiona da dela ovih autora izbace iz školske lektire.

Jovan Delić, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i upravnik Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima, u razgovoru za Danas ističe da se radi o besmislenim optužbama i površnom tumačenju važnih dela domaće književnosti.

– Što se NJegoša tiče to je čist bezobrazluk i nehaj da se razume delo, da se kontekstualizuje i bilo šta o tome ozbiljno promisli. Sam NJegoš je bio veliki prijatelj sa brojnim muslimanskim begovima i ljudima koji su imali srpsku svijest, a Danilo Kiš je napisao verovatno najlepše stranice o Bosni, on je govorio o Bosni kao o delu Evrope i uopšte ne mogu da razumem da neko može toliko pogrešno to da tumači. U tekstu u „Peščaniku“, koji je za njih sporan, gde se pominje Muhamed, isto tako se pominje i Košer, to je metonimija jedne dogmatske svijesti, a nije nikakav napad na bilo kakvu religiju, ukazuje profesor Delić.

Odgovarajući na pitanje koji bi mogli biti motivi za ovako iskrivljeno tumačenje i optužbe na račun dva velika pisca, Delić, koji je i glavni urednik Zbornika Matice srpske za književnost i jezik od 2000. godine, zaključuje da se radi o potpunoj nestručnosti onih koji iznose ovakva tumačenja.

– Tu ne možete ništa da uradite, samo možete da uđete u klinč sa njima. Mada i nije to tako loše da pokažu svoje pravo lice – dogmatsko i suludo, da se vidi da to nema nikakve veze sa izvornim islamom, zaključio je Delić.

I poznati književnik Filip David, ističe za naš list da nema nikakvog razumevanja za takvu vrstu inicijativa i zahteva bez obzira sa koje strane dolazili, jer bi po takvim merilima trebalo zabraniti veliki deo svetske književnosti.

– NJegošev „Gorski vijenac“ mora se čitati i objašnjavati u kontekstu vremena kada je nastao. A kada je reč o Danilu Kišu i njegovom „Peščaniku“ mogu potvrditi iz prve ruke kao njegov prijatelj da je Danilo bio protiv svakog oblika netolerancije, o čemu svedoči čitav njegov život i njegovo ukupno delo, podvukao je David. On podseća da još uvek nismo „odmakli“ od vremena kada su, „na raznim stranama“, tražene i zabrane Andrića, Krleže.

O tumačenjima NJegoševog odnosa prema tadašnjim turskim vlastima u Crnoj Gori, za Danas je govorio i antropolog Ivan Čolović koji je u svojoj knjizi Smrt na Kosovu polju (izdavač 20. vek), napravio razliku u vrednovanju NJegoševe političke prakse i NJegoševe književne imaginacije „u kojoj je on predložio mnogo radikalnija rešenja odnosa između Crnogoraca i Turaka, od one koje je u praksi sprovodio“.

– U prvom slučaju treba polaziti od neke licence poetike, a u drugom slučaju treba imati drugi aršin za ocenjivanje. Potrebno je istovremeno imati u vidu i NJegošev politički, ali i njegov književni testament, ali treba praviti i razliku između jednog i drugog, naglašava Čolović.

U knjizi se navodi da NJegošev Gorski vijenac govori o takozvanoj „istrazi poturica“, likvidaciji i prisilnom pokrštavanju crnogorskih muslimana, „domaćih Turaka“, akciji koju je navodno jednog Božića krajem XVII ili početkom XVIII veka preduzeo NJegošev predak mitropolit Danilo Šćepčević, ljut na skadarskog pašu, koji ga je na prevaru zarobio i pustio tek kad su Crnogorci platili otkup. Inače, nema verodostojne potvrde da je ova akcija zaista i izvedena.

Njegoš ostao bez praznika u Crnoj Gori

Skupština Crne Gore odbila je predlog Demokratskog fronta (DF) da se uvede novi praznik – Dan Petra II Petrovića Njegoša, koji bi se slavio 13. novembra, upravo zbog protivljenja bošnjačke stranke. Uoči glasanja u parlamentu, poslanik DF Milan Knežević naveo je da Bošnjaci ne samo da neće da glasaju za ovaj predlog, već hoće promenu državnih simbola u zemlji u kojoj je 75 odsto građana pravoslavaca, prenosi Fonet.