Evropska centralna banka juče je otvorila svoje trezore poslovnim bankama evrozone tokom prve od dve najavljene intervencije. Iz te je monetarne institucije saopšteno da su 523 poslovne banke od ECB juče pozajmile 489,191 milijardu evra, na rok od tri godine, uz kamatu od jedan odsto.
Evropska centralna banka se na ovu operaciju odlučila iz straha da će ustezanje banaka da finansiraju privredu, evrozonu odvesti pravo u recesiju. Poslovne banke su se odlučile na pozajmicu koja je prevazišla sva očekivanja analitičara. Prema preovlađujućim mišljenjima, visina sume svedoči o vrlo visokom nivou nepoverenja među samim bankama, koje izbegavaju međusobna kreditiranja. Evropska centralna banka je juna 2009. poslovne banke kreditirala sa 442,24 milijarde evra, ali tada na kratak rok od godinu dana.
Kako je saopštio predsednik ECB Mario Dragi, poslovnim bankama u evrozoni sledeće godine na plaćanje stiže 725 milijardi evra sopstvenih dugova, od toga preko 200 milijardi već u prvom kvartalu.
Tržišta su juče na ovo masovno osiguranje bankarskog sektora reagovala padom vrednosti evra u odnosu na dolar i padom indeksa svih evropskih berzi. Koliko analitičari toliko i političari sada sa zebnjom očekuju u šta će poslovne banke ovaj novac uložiti. Političari se nadaju da će izbor pasti na državne obveznice „perifernih“ država evrozone, inače u dužničkoj krizi. To bi bilo suprotno trenutnom trendu – banke, naime, iz sve snage nastoje da se tih obveznica ratosiljaju. Najbolje bi bilo da banke kreditiraju privredu, a najgluplje da novac deponuju u centralne banke kao jedinu sigurnu luku, smatraju analitičari. Dan pre velikog zaduživanja, poslovne banke su u ECB držale 251 milijardu evra na šta im je sledovala kamata od samo 0,25 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
