Dug kišni period krajem aprila, ali i dobrog dela maja imao je više negativan nego pozitivan uticaj na razvoj biljnih kultura u celoj zemlji, pa i Prijepolju i okolini. Iako se u narodu kaže da majska kiša „zlata vredi“ ovoga puta ona uzima „danak“ čije će se posledice tek videti. U svakom slučaju, prinosi kako ratarskih, tako voćarskih i povrtarskih kultura biće drastično umanjeni.
Kiša i hladno vreme sredinom aprila zaustavili su setvu većine ratarskih kultura i uslovili da se setva „prenese“ u naredni mesec.
Prema rečima Ifeta Hamzića, šefa službe za poljoprivredu u Opštinskoj upravi, na mnogim njivama setva je morala da se ponovi, a zbog pojačane vlažnosti ratarske kulture pretrpele su veliku štetu. Na mnogim parcelama došlo je do poleganja žita. Povrtarska proizvodnja biće drastično smanjena upravo zbog velike vlažnosti zemljišta što je uslovilo zakasnelu sadnju i sporiji razvoj biljnih kultura.
Ono što još zabrinjava je stanje jagodičastog voća, posebno maline od koje poslednjih godina sve veći broj domaćinstava ostvaruje najveći deo kućnog budžeta. Velika vlažnost uslovila je pojavu truleži što će svakako umanjiti i prinose i kvalitet ploda. Istovremeno, to nameće potrebu većeg korišćenja zaštitnih sredstava, a samim tim povećava i cenu proizvodnje.
Ni ostale voćarske kulture nisu bolje prošle. Iako su obilno cvetale, zametanje plodova uglavnom je izostalo posebno kod onih koje su prošle godine imale maksimalan rod.
Stručnjaci upozoravaju da se u narednom periodu očekuje najezda biljnih štetočina i biljnih bolesti što nameće obavezu poljoprivrednika da primene sve agrotehničke mere kako bi spasli što se još uvek može spasiti. Pre svega, reč je o hemijskoj zaštiti. Toplije vreme koje najavljuju meteorolozi, uz primenu agrotehničkih mera, uprkos svemu, u velikoj meri može popraviti stanje u svim oblastima agrara na području opštine Prijepolje, naglašava Hamzić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
