Kisić Tepavčević: Krizni štab ni u jednom trenutku nije izgubio kontrolu nad epidemijom

Upitana da li se kao član tog štaba oseća odgovornom što je posle popuštanja mera i dozvoljavanja organizovanja utakmica sa publikom, izbora i brojnih proslava došlo do rasta broja novoinficiranih, ona je kazala da je do popuštanja mera došlo jer je takva bila epidemiološka situacija ne samo u Srbiji već u svetu.

„Sve mere su donošene u skladu sa indikatorima. Ništa ne treba da se krije niti se krilo. Kada nismo imali obolelih, zatvarali smo kovid bolnice. U svakom momentu, svaka odluku koju smo doneli bila je zasnovana na indikatorima koji su bili transparentni i mislimo da smo radili i da radimo u najboljem interesu zdravlja naših građana“, kazala je Darija Kisić Tepavčević.

Odgovarajući na pitanje zašto se javljaju razlike u podacima koje svakog dana u 15 časova objavljuje Krizni štab i onih koje objavljuju lokalne zdravstvene ustanove tokom dana, ona je rekla da lokalne samouprave objavljuju ukupan broj testova a Krizni štab ukupan broj testova sa pozitivnim nalazom.

„Bitno je da se sagleda kako se vrši nadzor nad ovom bolešću. Svi zavodi i instituti za javno zdravlje, kojih ima 24 plus Batut, domovi zdravlja, kovid bolnice, više od 200 ustanova radi briseve kada je u pitanju PCR i sve dobijaju povratne informacije o statusu, odnosno pozitivnosti testova“, rekla je Darija Kisić Tepavčević.

Navela je i da sve te ustanove imaju kompletan uvid na dnevnom nivou o epidemiološkoj situaciji na teritoriji svoje nadležnosti.

„Veliki tim ljudi učestvuje u prikupljanju podataka i moguće je da dođe do neslaganja u pojedinim delovima dana. Ono što je sigurno na nivou svakog sata jeste koliko je pacijenata hospitalizovano a koliko na respiratorima, sa distribucijom po polu, uzrastu, jer se to radi istog momenta“, kazala je zamenica direktora Instituta Batut.

Po njenim rečima, broj hospitalizovanih često ne odgovara broju aktivnih slučajeva jer se u bolnice primaju osobe po težini kliničke slike.

„Često i do 40 odsto onih u bolnicama čekaju nalaz, ili im je čak negativan, ali imaju simptome i treba im terapija“, rekla je Darija Kisić Tepavčević.

Dodala je da postojeća baza podataka „nije idealna“ ali i ocenila da pruža „itekako dobru osnovu za dalji rad“.

„Ukupan broj laboratorijski potvrđenih osoba nije najznačajniji indikator već ukupan udeo onih sa najtežim formama bolesti i onih na respiratorima. Te podatke menjamo i korigujemo svakog sata kako bi bili par dana ispred virusa i obezbedili dovoljne kapacitete“, rekla je Darija Kisić Tepavčević.