Kišobran revolucija zabrinula Peking

„Hongkong je kineski Hongkong“, rekla je ministarka spoljnih poslova Hua Čunjing na konferenciji za novinare u Pekingu.

Hongkong, nekadašnja britanska kolonija, posebna je administrativna oblast pod upravom Kine od 1997. i funkcioniše po principu „jedna zemlja, dva sistema“. Ima visok stepen autonomije u svim oblastima osim spoljnih poslova i odbrane. Više desetina hiljada ljudi, mahom studenata, zahteva od Pekinga potpunu demokratiju, kao i slobodu da samostalno imenuje kandidate za lokalne izbore, koji će biti održani 2017, ali je Vlada saopštila da reforme neće ići toliko daleko. Kina želi da ograniči kandidate za lokalne izbore na one verne Pekingu. Takođe, strahuje da će se protesti proširiti na druge delove Kine.

Deo demonstranata podigao je juče ujutru barikade da bi blokirao snage bezbednosti. Iako je jutro bilo mirno, kasnije je došlo do sukoba policije i stotina demonstranata koji su ponovo hrlili u centar Hongkonga, iako su vlasti prethodno upozorile da su demonstracije nelegalne, izvestili su dopisnici, prenele su agencije. U glavnoj ulici je bio parkiran autobus na kojem je pisalo „Demokratija“. Učesnici protesta su takođe tražili ostavku lidera Hongkonga Leung Čun Jinga. Policija se, međutim, juče u podne povukla sa ulica, a umorni demonstranti su spavali pored puta i od sunca se štitili kišobranima, koji su postali simbol protesta, te ih pojedini nazivaju „kišobran revolucijom“.

Mnoge banke u Hongkongu su zatvorile svoje poslovnice i savetovale osoblju da radi od kuće. Vrednost akcija na berzi Hongkonga juče je opala za 1,18 odsto, a saobraćaj i privredne aktivnosti su ozbiljno poremećene, saopštile su gradske vlasti, prenela je Beta. Juče su bile zatvorene i mnoge kompanije i škole, a veliki broj građana nije otišao na posao.

Nikola Čeung (18), studentkinja na Univerzitetu Baptist, rekla je da demonstranti u centralnom delu Hongkonga procenjuju situaciju i prave plan za buduće korake. „Da, opet će doći do nasilja jer Vlada Hongkonga neće da nas podrži. Borimo se za naše suštinske vrednosti demokratije i slobode, a od toga ne može da nas odvrati nasilje“, rekla je ona. Prema oceni organizatora, na ulice Hongkonga je izašlo 80.000 ljudi pošto su protesti izbili u petak uveče. Međutim, nema nezavisnih procena broja učesnika.

Učesnici demonstracija, koje nemaju određenog lidera, formirali su masovni pokret, a čine ga pretežno studenti tehnike, koji su za razliku od svojih vršnjaka u Kini tokom odrastanja uživali izvesne slobode. Prema oceni analitičara, taj pokret predstavlja najveću opasnost za rukovodstvo Komunističke partije u Pekingu od krvavog gušenja studentskih protesta na Trgu Tjenanmen 1989. Oni naglašavaju da bi nasilno gušenje protesta moglo da naruši poverenje u Hongkong kao poslovni centar, dok bi pak mlaka reakcija mogla da podstakne disidente u Kini na reagovanje.

Televizijski prenos haosa izazvao je reakcije van Hongkonga, naročito na Tajvanu, izveštavaju dopisnici, prenele su agencije, u kojem je uspostavljena potpuna demokratija, ali ga Peking smatra odmetnutom provincijom koja će jednog dana morati da se ujedini s komunističkom Kinom. „Tajvanski narod pažljivo prati situaciju“, rekao je tajvanski predsednik Ma Jing Jeu. Britanija je saopštila da je zabrinuta zbog situacije u Hongkongu i zatražila zaštitu prava na proteste. Konzulat SAD u Hongkongu je u saopštenju apelovao naa sve strane da se „uzdrže od svih akcija koje bi dovele do dodatne eskalacije tenzija“.

Sutra moguća eskalacija

Očekuje se da će protesti eskalirati sutra, na nacionalni praznik Kine, za kada su i stanovnici susednog Makaa, nekadašnje portugalske enklave, najavili miting. Protest planiraju i zagovornici demokratije iz drugih zemalja, što će Pekingu doneti dodatne probleme. Ovakvi protesti ne bi bili tolerisani u Kini, gde je slogan „Okupirajmo centar“ sklonjen u nedelju sa Vejba, kineske verzije Tvitera. Protesti su bili veoma malo medijski pokriveni, osim što su naišli na osudu vlasti u Pekingu.