Kit Ričards: Buntovnik i džentlmen

Oni su na početku karijere svirali obrade hitova Džimija Rida, Vilija Diksona, Litl Voltera i drugih američkih crnih muzičara, da bi sa autorskim pesmama Mika Džegera i Kita Ričardsa razvili sopstveni rok stil zasnovan na bluzu. Iako je čini da je Džeger prvi, najistureniji čovek Stounsa, priča o ovoj, za mnoge „najvećoj rokenrol grupi na svetu“ nezamisliva je bez Ričardsa – jednog od njenih osnivača, gitariste, pevača, tekstopisca i autora najprodavanijih memoara među rokerima. Prema muzičkim anketama, četvrti na listi 100 najboljih gitarista svih vremena – čuven po inovativnom ritmičnom sviranju, autor četrdesetak pesama koje se u izvođenju Mika Džegera i Rolingstounsa svrstavaju među 500 najvećih „for ever“, Kit Ričards u muzičkom svetu uživa ugled „najoriginalnijeg od najoriginalnijih buntovnika“.

Muzički talenat poneo je iz majčinog dela porodice. U detinjstvu koje je proveo u Kentu, kako sam priča, „opsesivno je slušao ploče Čaka Berija i Madija Votersa“. Naučio je da svira gitaru i osnovao bend s Mikom Džegerom, kog je upoznao u vozu, i Brajanom Džounsom. Ostalo je legenda. Muzika, muzika, turneje, tri solistička albuma – poslednji „Crosseyed heart“ snimio je 2015, uloga oca kapetana Džeka Sparoua, kod tumači Džoni Dep u filmu „Pirati sa Kariba: Na kraju sveta“, junak dokumentarca reditelja i oskarovca Morgana Nevila, kao i slava, čija se visina merila dubinom zavisnosti od teških droga, sukobi s vlastima, ispadi na sceni i van nje, požari, strujni udari…. Sklon čak i najbizarnijim nesrećama, tvrdi da je to sve počelo čim se rodio 1943, kad je „Hitler bacio jednu od svojih bombi na njegov krevetac, jer je hteo njegovu kožu“. U Velikoj Britaniji šaljivo veruju da samo „bubašvabe i Kit Ričards mogu da prežive nuklearni napad“.

Ričards 18. decembra slavi 73. rođendan. Tvrdi da sa godinama ne menja životne navike i da i dalje svakog jutra uredno puši isključivo kalifornijsku marihuanu, na koju se „skinuo“ sa heroina i kokaina. Da nikad ništa o sebi nije naročito krio svedoči i njegova autobiografija „Život“ u kojoj je detaljno opisao sve o „seksu, drogi i rokenrolu“. Knjiga je prevedena i na srpski jezik u izdanju Lagune. Njegov višedecenijski prijatelj i kolega muzičar Tom Vejts posvetio mu je pesmu, u kojoj kaže da je Kita Ričardsa „ošamarila kraljica“, da on može da trči „brže od faks mašine“, da mu je „urin plave boje“, da je peške obišao Zemlju tri puta, ali da je „vazda džentlmen“. Što bi u filmu rekao otac kapetana Džeka Sparoua: „Ne radi se samo o večnom životu, trik je živeti sa samim sobom zauvek“.