Klasični kanon epoha počinje antikom

U nedavno objavljenoj, izvanrednoj knjizi “Ilustrovana istorija antike” (Holger Sonnabend: “Illustrierte Geschichte der Antike”, 2017), čiji je autor Holger Zonabend, profesor drevne istorije na univerzitetu u Štutgartu, dat je reprezentativni pregled najvažnijih tematskih težišta antike: grčka visoka kultura, helenizam, razvoj Rimske imperije, Vizantije, kao i izvanevropskih visokih kultura. Antika se sa pravom smatra kolevkom evropske kulture. Ima autora koji je smatraju i kolevkom azijatske i severnoafričke kulture. To široko polje zračenja u vezi je sa činjenicom da je antika bila centar moći i civilizacije, koja je razvila imenzni vojni, politički i kulturni uticaj, a koji su Rimljani, kao i pre njih Aleksandar Veliki, osvajanjima i ekspanzijom priključili svojoj sferi. Koordinate Rimske imperije bile su Sirija na istoku, Severna Afrika na jugu, Španija na zapadu i Britanska ostrva na severu.

Uobičajeni leksikoni antike, posebno onih koji se odnose na Rimsku imperiju, ispunjavaju čitave biblioteke. Zonabend je svoj zadatak razumeo kao herkulovski podvig da upravo takvu bespreglednu građu proseje kroz sitno rešeto relevantnih fakata, koje grade zaokruženu i napetu epohu, a za čije razumevanje nikakvo specijalističko znanje nije preduslov. To umeće, da se esencijalno o antici sabije i orahovu ljusku, odnosno izloži na 170 stranica, autoru Zonabendu maestralno je pošlo za rukom.

Ova “Ilustrovana istorija antike” izlaže, u slici i reči, osnovne struje klasične antike od arhaične Grčke do pozne antike. Poseban akcenat leži na prominentnim ličnostima koje su utisnule svoj neizbrisivi pečat ili koji su bile odlučujuće za nastanak nekog fenomena ili institucije (demokratije, hrišćanstva ili carstva). Mimo informativnih podataka i suvislih fakata za nastanak nekog događaja, data su i kulturna pozadina i konteksti njihovog nastanka.