Klaudio Magris: Poznavalac Evrope

Na 6. Beogradskom festivalu evropske književnosti predstavio je svoj roman „Obustavljen postupak“. I u ovom svom romanu gospodin Magris oseća svoj jezik i bogatstvom i lepotom rečenice čitaoce navodi da sa tekstom koji čitaju vode dvosmerni dijalog. Glavni junak „Obustavljenog postupka“ je čovek koji čitav život posvetio ideji da u Trstu, gradu i luci na granici kultura, jezika i svetova, podigne veliki Muzej rata koji bi svedočio u korist mira i koji bi svojim mnogobrojnim sakupljenim predmetima, ostacima različitih ratova i sukoba, pozivao na prevladavanje svih silnih konflikata među ljudima. Magris radi sve ono što je radio i u prethodnim svojim romanima, samo još dublje. Uspeva da nas, kroz vešto isprepletane priče svojih likova, natera da razmišljamo i shvatimo Evropu koju toliko voli i kojoj je privržen. Dela „Dunav“, „Mikrokosmosi“ i „Drugo more“ između ostalih nas upućuju na to koliko je za njega važna istorija, kultura srednje, južne i jugoistočne Evrope. Pisao je i nadaleko poznate radove o Jozefu Rotu, Robertu Muzilu, Italu Zvevu, E. T. A. Hofmanu, Hermanu Heseu, Henriku Ibzenu ili Horheu Luisu Borhesu. Ono što nikako ne bi trebalo smetnuti s uma jeste činjenica da su književne večeri na kojima se, gde god da se pojavi, traži ili stolica ili mesto za stajanje, ako zbog velike gužve uopšte uspete da uđete. Čitaoci snagu njegove napisane i izgovorene reči prepoznaju, ali i integritet koji je uspeo da izgradi.

Daću sebi slobodu i konstatovati da je reč o najvažnijem italijanskom savremenom živom piscu koji piše veoma čitane kolumne u milanskom dnevniku „Corriere della Serra“ koje se onda prevode na druge jezike među kojima je i naš. Knjige su mu prevedene na vodeće svetske jezike. Za svoj rad dobio je i izuzetno značajne nagrade za književnost. Prisetićemo se najvažnijih: nagrada Strega, nagrada Erazmus, nagrada Princ od Asturije, austrijska Državna nagrada za književnost, nagrada Tomazi di Lampeduza.

Klaudio Magris rođen je 1939. u Trstu, gde i danas živi, a decenijama je bio profesor moderne nemačke književnosti na Univerzitetu u Trstu. Verovatno ga je to što je rođen i što živi u gradu koji voli, a u kome se prepliću italijanski, austrougarski, slovenski uticaji i opredelilo da razume, voli poznaje i tumači Evropu u kojoj živimo kroz niti njene prošlosti.