Klaus Johanis: Branilac slobode

Johanis je „izvanredni branilac slobode, demokratije, zaštite manjina i kulturne raznolikosti“ i dao je „dragocen doprinos razumevanju u Evropi“, naveo je odbor. Johanis, koji je krajem novembra ponovno izabran za rumunskog predsednika, liberalni je proevropski kandidat koji se angažovao na kampanji uspostavljanja „moderne i funkcionalne“ države, nakon brojnih protesta protiv korupcije u Rumuniji.

Nagrada Karlo Veliki ustanovljena je 1949. godine, a dodeljuje se u Ahenu, rodnom gradu Karla Velikog koji se smatra prvim ujediniteljem evropskog kontinenta. Svečana dodela nagrade Johanisu biće održana maju 2020. Ovogodišnji dobitnik nagrade bio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. To priznanje su ranije dobili, između ostalih, francuski predsednik Emanuel Makron, nemačka kancelarka Angela Merkel, bivši američki predsednik Bil Klinton, kao i pape Franja i Jovan Pavle Drugi.

Klaus Verner Johanis, rođen 13. juna 1959, pripada zajednici Transilvanijskih Saksonaca, nemačkoj manjini u Rumuniji. Pre ulaska u politiku radio je kao profesor fizike, pedagog i školski inspektor u rodnom gradu Sibiu, gde je obavljao dužnost gradonačelnika iz redova Demokratskog foruma Nemaca u Rumuniji.

Uprkos malobrojnoj nemačkoj zajednici u Sibiu, Johanis je za gradonačelnika biran čak četiri puta: 2000, 2004, 2008. i 2012, zahvaljujući predanom radu na obnovi preduzetništva i razvoju turizma. Za vreme njegovog mandata, Sibiu je više puta bio izabran za nacionalno turističko odredište godine, a 2007. je, zajedno sa Luksemburgom, bio Evropska prestonica kulture.

U februaru 2013. Johanis je postao član Nacionalne liberalne partije (PNL). Za predsednika Rumunije je prvi put izabran 21. decembra 2014, a u drugom krugu predsedničkih izbora, 24. novembra ove godine, ponovo je osvojio mandat, pobedivši bivšu premijerku Vioriku Dančilu.

Johanis je prvi rumunski predsednik izabran iz redova neke nacionalne manjine i prvi predsednik posle Rumunske revolucije 1989. koji ni na koji način (politički ili ideološki) nije povezan sa pređašnjim komunističkim režimom. Glavna obeležja njegove predsedničke politike su borba protiv korupcije u državnim i javnim službama, jačanje ekonomskih i političkih veza sa rumunskim iseljeništvom, suočavanje sa komunističkom prošlošću (lustracija i dekomunizacija) i obnova malog i srednjeg preduzetništva uništenog za vreme eksproprijacije u komunističkom režimu.