Klet menja pitalicu u lektiri u kojoj se pominje Ciganče 1Ilustracija: Opre Roma

Pod pritiskom dela javnosti izdavačka kuća Klet odlučila je da zameni pitalicu u lektiri za treći razred osnovne škole „Narodne umotvorine lake za đake trećake“ u kojoj se pominje termin Ciganče.

Odluka je doneta nakon protesta pokreta Opre Roma koji ocenio da je upotreba pogrdnog naziva za Rome uvredljiva i protivzakonita i da bi pomenutu pitalicu trebalo izbaciti iz lektire.

Umesto nje, iz Kleta najavljuju da će u lektiru uneti nove pitalice koje obrađuju problem društvenog siromaštva, ali i dalje ostaju pri ranije iznetom stavu da je odabirom pitalice namera autorke lektire Nataše Stanković Šošo bila da omogući učenicima da promišljaju o siromaštvu iz različitih pozicija.

Klet se u saopštenju poziva na primere iz Danasovog teksta koji je objavljen pre nekoliko dana, pa tako kažu da poemu „Cigani“, Aleksandra Sergejeviča Puškina i zbirku pesama „Ciganski romansero“ Federika Garsije Lorke, učenici godinama unazad obrađuju u školi, a da dosad nijednom nije bilo pominjano da je reč o diskriminaciji ili omalovažavanju romske nacionalne zajednice. Slično se, dodaju, može reći i za pesmu Jovana Jovanovića Zmaja „Ciganin hvali svoga konja“, kao i mnoga druga književna i umetnička dela koja u svom nazivu ili tekstu sadrže spornu reč.

„Ipak, jedna pitalica uspela je da podigne na noge domaću javnost, zbog čega, uz izvinjenje koje još jednom upućujemo romskoj nacionalnoj zajednici što smo tim odabirom povredili njihova osećanja, imamo potrebu da ukažemo na nekoliko važnih činjenica u vezi sa korišćenjem spornog izraza u lektiri Narodne umotvorine lake za đake trećake. Najpre, taj izraz nije upotrebljen prvi put, niti samo u lektiri „Narodne umotvorine lake za đake trećake“, već se nalazi u literaturi koja predstavlja pouzdani izvor za pripremu udžbeničkih izdanja, poput lektire“, navode iz Kleta.

Objašnjavaju da knjiga „Narodne umotvorine lake za đake trećake“ sadrži izbor narodnih brzalica, razbrajalica, zagonetki, pitalica i poslovica primerenih uzrastu učenika i preuzetih u autentičnom obliku iz relevantnih zbirki i antologija usmenog stvaralaštva.

„Konkretno, pitalica o kojoj je reč može se pronaći u Antologiji govornih narodnih umotvorina (knjiga devet, izbor i predgovor Milivoje V. Knežević, redakcija Jelka Ređep, edicija Srpska književnost u sto knjiga, Novi Sad: Matica srpska, Beograd: Srpska književna zadruga, 1972.) i knjizi „Od kako se zemlja ohladila (prozni oblici srpske narodne književnosti i male folklorne forme, izbor i propratni tekstovi Nada Milošević Đorđević, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997.)“, navode iz Kleta.

Dodaju da se kriterijum za izbor kratkih usmenih formi u lektiri zasnivao na autentičnosti građe, njihovoj primerenosti uzrastu učenika, tematskoj raznovrsnosti i poučnosti, te da odabrani primeri pružaju mogućnost učenicima da uvežbaju izgovor brzalica i razbrajalica, razumeju prenesena značenja zagonetki, bogate rečnik, uočavaju bitne pojedinosti, osobine, postupke likova i razumeju poentu u pitalicama.

Zamenjene pitalice

Iz izdavačke kuće Klet poslali su medijima i pdf stranice koja će biti zamenjena u lektiri sa pitalicama koje govore o siromaštvu:
Pitali raju:
– Koji vam je do danas bio najbolji
paša?
– Oni te nije među nas ni dolazio.
***
Pitao sin oca:
– Kakvom je siromahu najdušev-
nije dati?
– Onome što očima gleda, a usti-
ma ne pita.
***
Pitali siroče prosjače:
– Ko ti je otac?
– Svaki dobar čovek.
– A ko ti je mati?
– Svaka dobra žena.
– A ko ti je brat?
– Ko me mnogo ne pita, već brzo
daje što može.
***
Pitali mudraca:
– Koji je najtvrđi grad?
– Prazan i gladan čovjek.
***
Pitala baba nepoznato momče:
– Koga tražiš, momče?
– Jednog čoveka, pa ne mogu da ga
nađem.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari