Klimatske promene – kako svi možemo da pomognemo?

Iz borbe protiv sve bržih promena klime niko nije izuzet, a jedan od najvažnijih zadataka današnjice jeste da, pored globalnog ujedinjenja država i političkih sporazuma, svaki građanin ovu priču doživi kao svoj lični problem, na koji je u stanju da utiče i kao pojedinac – sam, ali i udružen sa drugima.

U trenutku kada planetarna klimatska kriza dostiže vrhunac, razgovarali smo sa dr Nevenom Buđevac, psihološkinjom, i dr Vladimirom Đurđevićem, klimatologom, o podizanju svesti i ličnoj odgovornosti građana kada je reč o klimatskoj akciji u našem neposrednom okruženju

Rizik od tačke bez povratka

„Naša planeta je u lošem stanju, ljudi vode rat sa prirodom, i to je ravno samoubistvu“, izjavio je nedavno generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, koji je sredinom decembra predsedavao Samitom o klimatskoj ambiciji 2020 (Climate Ambition Summit 2020).

Na ovom virtuelnom skupu učestvovali su predstavnici više od 70 zemalja, a on je prvi kontrolni korak nakon Pariskog sporazuma 2015. godine.

Entuzijazam nakon potpisivanja sporazuma u Parizu je tokom pet godina prilično posustao, a dogovoreni cilj bio je da se zagrevanje planete održi ispod dva stepena Celzijusa, a po mogućstvu i manje od 1,5 stepeni.

U međuvremenu, zaključak je da ovaj cilj ipak nije tako lako dostići uz tempo kojim se klima menja uz pomoć ljudskog faktora, pa je zasad realistično očekivati da će u 21. veku prosečna temperatura na planeti biti povećana za čak tri stepena.
Šta znači da je naša planeta u lošem stanju? Biodiverzitet je na ivici kolapsa, pustinje se šire, okeani su puni otpada, glečeri se tope… Temperatura u Sibiru je nezapamćena, plamte požari u Australiji, oluje su sve češće, kao i poplave. Stanje je dostiglo kritičnu tačku i takvu ozbiljnost da je Gutereš pozvao države da proglase vanredno stanje zbog klimatske krize.

Lična odgovornost ne sme da se doživi kao bezvredna „kap u moru“

Akcija za zaštitu klime ne može se više odlagati.

Ukoliko ne preduzememo nešto, ugrožavamo svakog ko živi danas, ali i buduće generacije. Stoga je nužno da svi promenimo svoj odnos prema okruženju i osvestimo svoju ulogu u usporavanju klimatskih promena na planeti.

Upravo iz ovog razloga, tokom 2020. godine, u okviru projekta TeRRIFFICA, građani Beograda pozvani su da budu naučni istraživači i da se bave adaptacijom na promene koje su već deo našeg života u gradu.

Ova akcija doprinosi i podizanju svesti o njihovom prisustvu u našem neposrednom okruženju.

Građani su na interaktivnoj mapi, kroz akciju „Rashladi grad!“, obeležavali mesta na kojima ih pogađaju klimatske promene, ali i nudili svoje predloge i moguća rešenja. Ovako osmišljena klimatska akcija poslužila je tome da se upravo odgovornost građana stavi u prvi plan.

Međutim, čak i kada je reč o ovako kompleksnim i ugrožavajućim temama, većina stanovnika ih, nažalost, ne doživljava kao svoj lični problem.

„Uvek kada je reč o nečemu što podrazumeva ličnu odgovornost velikog broja ljudi, postoji, naizgled paradoksalno, istovremeno i takozvano osećanje podeljene odgovornosti, odnosno zaključak da će se neko drugi pobrinuti, i da naš lični doprinos zajedničkom cilju i nije toliko ključan, jer smo mi samo jedna ’kap u moru’ onih koji imaju istu tu odgovornost“, objašnjava dr Nevena Buđevac, psihološkinja i profesorka na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.

Kako dr Buđevac objašnjava, našu motivaciju da uložimo dodatan napor da doprinesemo ostvarenju cilja sve ovo umanjuje, a posebno kada naši postupci nisu direktno izloženi javnosti i podložni kontroli.

Dakle, verovatno nećemo baš tako lako prosipati đubre po ulici, ali ćemo relativno lako zarad udobnosti u svom domu rasipati energiju/vodu mnogo više nego što je to zaista neophodno.

Ovo postaje još izraženije onda kada briga o neposrednom okruženju podrazumeva ne samo da se odreknemo nekih sitnih udobnosti, nego i da budemo proaktivni i svoje vreme i druge resurse posvetimo ostvarenju tog cilja.
Na kraju, a takođe veoma važno za ovu priču – cilj je relativno nejasan i vremenski je udaljen.

A svaki takav cilj utiče na smanjenje motivacije, kako stručno objašnjava dr Buđevac.

„Neophodno je da oni koji se bave ovim temema nastoje da motivišu ljude da budu odgovorni, pokušaju da taj, ljudima dosta apstraktan cilj, približe kroz što konkretnije pokazatelje koji se tiču njih lično, da im na najkonkretnijim mogućim primerima stalno pokazuju šta se tačno desi kada oni urade jedno, a šta kada urade drugo, i da cilj koji je vremenski udaljen zamene drugim, brže i lakše dostižnim ciljevima, i javnost stalno izveštavaju o njihovom dostizanju.“

Odnos prema globalnim fenomenima i važnost koherentnih poruka

Dr Vladimir Đurđević, klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu objašnjava kako on vidi odnos ljudi prema globalnim fenomenima i problemima praveći analogiju između pandemije i klimatskih promena:

„Trenutna pandemija je odličan primer koji nam može pomoći da sagledamo i širu sliku i razloge o generalnom odsustvu zainteresovanosti ljudi za svoje okruženje, kao i eventualne posledice koje iz ovog odnosa mogu proisteći u budućnosti.

Na početku pandemije, kada je još postojala šansa da razmere problema ne prerastu u globalnu krizu, ljudima je bilo teško da se sa problemom povežu na ličnom nivou, a kamoli da preduzmu neku akciju. Kako nam se virus približavao u vremenu i prostoru, i kako smo, nažalost, dobili mogućnosti da iskusimo sve više direktnih posledica, postajali smo svesni da je u pitanju veliki problem, koji nećemo lako rešiti.

Sve ove elemente vidimo, nažalost, i u slučaju našeg okruženja, životne sredine i klimatskih promena, jer se ljudima čini da je problem apstraktan, i doživljavaju ga sa prostornom distancom (seča Amazona, beli medvedi), vremenskom distancom (tekstovi o problemima životne sredine i klimatskim promena najčešće sugerišu na probleme u budućnosti), i kao previše apstraktnu pojavu: najbolji primer je ugljen-dioksid koji je takođe nevidljiv, čak manji i od virusa, a u atmosferi ga ima ’samo’ 4 promila.

Naravno, da ga nema, planeta bi bila hladnija za 10 stepeni. Preokrenuti ovakvo trenutno stanje nije lako, ali stalan razgovor/komunikacija, posebno vodeći računa o ovim barijerama i načinima da se njihovi negativni efekti umanje, zatim koherentne, a ne konfuzne poruke, lak i otvoren pristup relevantnim informacijama, bili bi sigurno od pomoći.

Za kraj, nadajmo se da i pandemija može da posluži kao više nego dobra lekcija, jer problem ne postoji samo onda kada nam je ispred nosa. Voleo bih da nismo dobili ovu lekciju.“

Beograđani u klimatskoj akciji za svoj grad

Kroz akciju „Rashladi grad!“, koja je usmerena upravo na motivaciju i uključenje građana, neki od Beograđana ozbiljno su doživeli svoju ulogu naučnih istraživača i ukazali na niz problema u gradu.

U početnoj fazi mapiranja, u periodu od juna do oktobra, u gradu su obeležene ukupno 283 tačke, a rezultati su analizirani kroz pet kategorija, koliko je i ponuđeno na mapi: temperatura, voda, vazduh, vetar i zemljište.

Oni su pokazali maštovitost kada je reč o opisu lokacija koje utiču na zagađenje vazduha: „dolina uglja“, „spalionica kablova“, „za izbeći“ ili „trovačnica Gogolj“. Pojedine lokacije na kojima građane najviše pogađa vrućina nazvane su „beton, drvo, beton, beton, beton…“, „mesto topljenja“ ili „pakleno stajalište za autobuse“. „Aktivno klizište već 20 godina“, „mesto gde zakoni ne važe“ ili „jedna od sramota Voždovca“, samo su neki opisi koji ukazuju na lokacije degradiranog zemljišta i zapuštene lokacije sa korovom, šutom ili divljim deponijama.

Potaknuti akcijom i kampanjom, građani Beograda naveli su i vrlo konstruktivne predloge kako da se situacija reši – dodatnom sadnjom drveća, ozelenjavanjem i uređenjem zelenih površina, izgradnjom zasena putem umetničkih instalacija i zelenila, izgradnjom javnih česama i prikladnijih autobuskih stajališta, sankcionisanjem nelegalnih ispusta otpadnih voda ili postavljanjem mobilnu zaštitu od poplava, modernizovananim sistemom grejanja, zabranom paljenja smeća, uklanjanjem deponija, rešavanjem pitanja klizišta…

Akcija „Rashladi grad!“ traje i dalje, a najkonstruktivniji predlozi Beograđana biće tokom 2021. godine realizovani u saradnji sa partnerima na projektu TeRRIFFICA i Gradskom upravom grada Beograda.
Poruka da svaki građanin može da doprinese klimatskoj akciji i poboljšanju uslova u gradu u kome živi ostaje ključna tokom naredne i narednih godina, a građani Beograda pozvani su da sarađuju sa naučnicima i donosiocima odluka i daju svoj doprinos usporenju klimatskih promena i brizi o životnoj sredini.

Dodatne informacije o projektu dostupne su na: http://belgrade.terrifica.eu/