Klinička istraživanja neophodna za poboljšanje kvaliteta života

Ivana Božović Spasojević sa Instituta za onkologiju i radiologiju istakla je da su klinička istraživanja sačuvala veliki broj života i objasnila da ne postoji lek koji je ušao u kliničku praksu, a nije prošao kroz kliničko istraživanje.

Dodala je da kliničko istrživanje ima tri velika stuba – pacijenta, akademsku zajednicu i farmaceutsku industriju.

„U dizajnu kliničkih studija treba stvari postaviti ravnopravno. Uvek, uz komercijalni interes možete da nametnete važna klinička pitanja koji kompanija možda ne vidi, ali koja jesu u interesu pacijenata. U tome je snaga akademskih grupa“, objasnila je ona.

Istakla je da je interes pacijenata primaran u kliničkim istraživanjima i dodala da su njihova prava zaštićena principima dobre kliničke prakse i Helsinškom deklaracijom.

„Pacijent ima pravo da odbije učešće u studiji i njegovo lečenje ne sme da bude ugroženo nakon toga. Takodje, poželjno je da pacijent ne potpisuje informativni pristanak istog dana“, istakla je ona.

Božović je objasnila da se u Srbiji najčešće sprovodi faza tri kliničkih istraživanja, što je „praktično lek pred registracijom“ i koja uključuje veliki broj pacijenata.

Dragana Šutović Ilić iz Društva multiple skleroze Srbije istakla je da su kliničke studije „neophodnost“ u poboljšanju kvaliteta lečenja pacijenta.

„Kroz klinička istraživanja dobijamo ili novu supstancu kojom možemo da lečimo pacijente, ili podatke u smislu uporedjivanja efikasnosti izmedju lekova, ili personalizovani lek, odsnosno mogućnost da svaki pacijent dobije odgovarajuću terapiju“, izjavila je Šutović.

Govoreći o multiploj seklerozi, ona je objasnila da su desedesetih godina postojale dve terapijske opcije, a da je dvehiljaditih, zahvaljujući kliničkim istraživanjima, došlo do porasta spektra terapija, pa se sada može govoriti o preko 16 terapija.

Istakla je da pacijenti moraju da budu informisani i da postave sva relevantna pitanja, a istraživački tim mora da obezbedi pacijentu sve informacije – svrhu, rizike i benefite kliničkog istraživanja.

Dodala je da potpisani pristanak nije ugovor i da je moguće u bilo kom trenutku izaći iz studije.

„Kliničke studije imaju maksimalan nivo bezbednosti i redovno praćenje pacijenata. Mislim da su oni pod boljom kontrolom lekara nego redovni pacijenti koji nisu u kliničkoj studiji“, rekla je ona.

Objasnila je da su motivi pacijenata različiti – neki žele najsavremeniju terapiju, neki razmišljaju da će njihovo učešće doneti dobrobit drugima, a neki žele da aktivno učestvuju u sopstvenom lečenju.

„Najbolje bi bilo da postoji nacionalni sajt sa aktuelnim kliničkim studijama i informacijama koje mogu da budu dostupne pacijentu“, zaključila je Šutović.

Predsednik Udruženja pacijenta Srbije Savo Pilipović rekao je da u kliničkim studijama postoji jak bezbednosni element i naglasio da ih ne treba doživljavati kao eksperiment.

„Veliki benefit kliničkih studija je što pacijent brže saznaje rezultate i promene – to je mnogo dinamičnije nego standardno lečenje. Ono što nije dobro je što su često nisu dobro dizajnirane“, ocenio je Pilipović.

On je rekao da nauka jako brzo napreduje, i da treba raditi i govoriti o tome, ali i ukazati gradjanima koliko je važno da učestvuju u kliničkim studijama.