Poraz od Baraka Obame trebalo je da signalizira njen povratak u Senat. Umesto toga, Hilari Klinton postala je američki državni sekretar, a mogla bi da bude izabrana za potpredsednika 2012. Konačno u Belu kuću bi mogla da uđe 2016. Glasine da bi potpredsednik Džo Bajden za dve godine mogao da podnese ostavku čime bi omogućio Klintonovoj da se upiše na demokratski predsednički tiket 2012, te da bi nakon dva Obamina predsednička mandata, Klintonova mogla da bude novi „gazda“ Bele kuće, šire se kao požar po koktelima i prijemima u Vašingtonu, na internet blogovima te u novinarskim krugovima, tvrde upućeni.
Ovakve spekulacije održavaju u životu san da bi Klintonova jednog dana mogla da postane prva žena predsednik Amerike. Analitičari, međutim, ukazuju na to da pravi značaj ovih glasina ne leži u detaljima već u njihovom postojanju.
Pre 18 meseci kada je poražena od Obame ovakav politički preporod za Klintonovu bio je nezamisliv. Između dva demokratska kampa bilo je neporecivih rivalstava. Demokratska partija je bila podeljena. Mislilo se da dve ovako kolosalne figure nikada ne bi mogle sarađivati, te da će se Klintonova vratiti u Senat gde će dalje graditi karijeru američke senatorke. Proteklu godinu mnogi posmatraju kao reanimaciju za Klintonovu, budući da je na funkciji državnog sekretara te predstavlja zemlju u inostranstvu. Istovremeno, na iznenađenje mnogih kritičara, stekla je i slavu zahvaljujući lojalnosti Obaminoj administraciji. „Ispostavilo se da je bilo pogrešno mišljenje kritičara koji su govorili da će ona potkopati Obamu“, kaže Robin Gerber, autor knjige „Put Eleonore Ruzvelt“.
Jedino mesto gde je Klintonova možda zakoračila više od svog šefa jeste lestvica popularnosti. Dok je Obamina popularnost pala na ispod 50 odsto, Klintonova je sve jača i jača. Prema oktobraskom istraživanju Galupa, Klintonovu je podržavalo 62 odsto Amerikanaca. U britanskom magazinu Tajms prošlog meseca izašao je članak o njoj pod naslovom „Država Hilari“. U drugim novinama bilo je i naslova poput „Američka gvozdena lejdi“.
Neki bi mogli reći da iako nije predsednik, Klintonova je postigla ono što je uvek želela: uticaj i moć. Po slavi, Klintonova je rame uz rame sa Obamom: njeno ime i lik su među najprepoznatljivijima na svetu. „Obama je slavni predsednik, ona je slavni državni sekretar“, ističe Izabel Koleman, iz Saveta za inostrane odnose.
Slava je omogućila i Obami i Klintonovoj da uživaju u uspesima američke spoljne politike u protekloj godini. Obećanje o zatvaranju Gvantanama pozdravljeno je širom sveta kao zavet da se prekidaju torture zatvorenika. Analitičari navode da je Klintonova uspela da iskoristi globalni osećaj da je Amerika fundamentalno izmenila pravac svoje politike. Posetila je Afriku, Aziju, Evropu i Bliski istok.
No, prisutne su i jake kritike na račun spoljne politike koju zagovara Obamina administracija. Klintonovu optužuju da previše putuje, te da su joj govori isuviše nakićeni bez suštinskih stavova. Analitičari ukazuju na to da američka spoljna politika izgleda lepše za strane posmatrače, ali u biti je ista: zaštita američke moći.
Ovaj argument je naročito jak kada je reč o Avganistanu. Obama je došao na mesto predsednika sa obećanjem da će okončati ratove u Iraku i Avganistanu. Slično je i sa američkim odnosom prema Iranu. Odnosi Vašingtona i Teherana su razdražljiviji nego ikada. „Kada je reč o Iranu, politika nije drugačija od Bušove ere“, smatra Koleman.
Spoljna politika je najtraženija oblast u Vašingtonu, privlači pažnju i Obame, šefa Pentagona Roberta Gejtsa i Bajdena. Vešta Klintonova igra timsku igru za Obamu i održava izuzetne odnose sa Gejtsom i Bajdenom. Iskoristila je jake lične odnose sa avganistanskim liderom Hamidom Karzaijem da dokaže svoju korisnost u avganistanskom teatru. Uspela je na mestu koje nikada nije mislila i da će osvojiti. Izvesno je, navode analitičari, da je Hilari izašla iz senke svog supruga Bila.
Na kraju krajeva, pitanje je koliko su tačne glasine da bi ona mogla da zameni Bajdena 2012. i takmiči se za predsednika 2016? Nekoliko stručnjaka malo veruju u ovu priču, a najmanje od svih oni koji su studirali sa Klintonovom. „To je nemoguće. Biće veoma teško videti ostvarenje ovih glasina“, smatra Gerber. No, Klintonova je podstakla drugu intrigantnu mogućnost. Dobro je obučen i usavršen pravnik te bi Obama mogao jednog dana da je imenuje za vrhovnog sudiju. „To bi definitivno moglo da se dogodi jednog dana“, smatra Gerber. Na ovaj ili onaj način i uprkos svim predviđanjima, zvezda Klintonove biće dominantna i u narednim gdoinama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
