Klisura Prlitske reke – skriveni dragulj pored Zaječara

Ljubitelji prirode rado obilaze ovo mesto, a mnogi Zaječarci, nažalost, ne znaju da ono postoji. Klisura Prlitske reke nalazi se svega par kilometara od centra Zaječara, u naselju Vlaški do. Do nje se dolazi putem koji se desno odvaja od magistralnog puta Zaječar – Vidin, na izlasku iz naselja “Višnjar”.

Asfaltni put, koji je u solidnom stanju, nakon par kilometara se završava, a kolskim putem nastavlja se do izletišta koje se nalazi uz samu klisuru. Nažalost, putokaza – osim osnovne planinarske markacije nema, iako ima i više nego dovoljno razloga da ih bude.

Na odmorištu kraj klisure izletnici se okupljaju uglavnom u dane praznika, a većim delom godine je mirno i tiho. Visoko drveće, i njegova krošnja pravi su prirodni štit od jakog sunca u letnjim mesecima.

Od izletišta desnom liticom put vodi ka čudotvornom manastirištu, dok centralna staza ide kroz samu klisuru i njene pećine, gde su tihovali isposnici i skrivali se hajduci u vreme vladavine Osmanlija na ovom prostoru.

Do kraja maja, najkasnije početka juna – voda teče klisurom, a do oktobra ona je suva. Uz malo opreza može se proći sve do samih kazana, koji su nalik malim kadama u kojima se voda zadržava tokom većeg dela godine.

Takođe od izletišta, počinje planinarska staza ka vidikovcu na kome je postavljen krst. Iako lepota ove zelene oaze očarava – ništa vas ne može pripremiti za prizor koji će se ukazati pred vama kada uskom putem, kroz zeleni hodnik izađete na stene.

Kretanje zahteva malo opreznosti, a do najviše tačke vidikovca i krsta na njemu preostaje još par minuta laganog hoda. Odatle se pruža pogled ne samo ka klisuri, već ka celoj kotlini – ka Deli Jovanu, Stolu, Velikom Kršu, Rtnju, kao i ka samom Zaječaru – koji se vidi kao na dlanu. Krst je napravljen od belog mermera, težak 400 kilograma i visok 2,5 metara.

Levom liticom klisure penje se strmi putić, ostatak trase kojim se pružala prva industrijske pruga u Srbije zvane „Belgijska pruga”, kojom je transportovan kameni ugalj iz rudnika Vrška čuka do Radujevca na Dunavu.

Uz samu klisuru je smeštena i šumska crkva Svetog Jovana, ali i tajanstvena pećina Barbaroš, koja nažalost nije uređena za posetioce.

Iako se ne ističe pećinskim nakitom, valja imati na umu da je pećina dom više vrsta slepih miševa, kao i da su mnogi njeni hodnici zatvoreni i neprohodni zbog nanosa. Moguće je da će dalja istraživanja otkriti do sada neviđene lepote, ako do njih ikada dođe.

Tragovi rimskog utvrđenja, legende i priče o zakopanom blagu u klisuru Prlitske reke dovode ne samo ljubitelje prirode, već i avanturiste koji tragaju za blagom. Nije poznato da li ga je neko pronašao, ali se često mogu zateći tragovi koji upućuju na to da se za njim i dan danas traga.

Sama klisura blago je velike vrednosti kojim se Zaječarci mogu pohvaliti, ali u kome nažalost većina ne uživa – delom iz neznanja, a delom iz nebrige nadležnih.

Ostaje da se nadamo da će budućnost doneti bolje dane, te da će stara pruga, klisura i pećina biti atrakcija koja u ovaj kraj dovodi turiste iz čitavog sveta.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

U Centru za kulturu biće odigrana predstava za decu zaječarskog pozorišta „Pepeljuga”

Neka nova divljina – dokumentarni film u Omladinskom centru u Zaječaru

U pozorištu Zoran Radmilović u Zaječaru biće izveden pozorišni komad „Ljubav iza kulisa“

”Svaki grad, svako mesto u Srbiji, ima neku svoju nadstrešnicu“: POKS Zaječar o problemima sa javnom garažom