Klizimo u autokratiju, institucije ne funkcionišu

On dodaje da je glavni pokretač aprilskih građanskih protesta osećanje da se mora pokazati da postoje ljudi koji vole svoju zemlju i istovremeno misle svojom glavom.

– Alternativa postoji i nije dobro okretati glavu od stanja u kojem se nalazimo očekujući da će se ono na čudesan način preko noći popraviti. Samim tim učesnici protesta predstavljaju za vlast nepoželjnu pojavu koja će prema starom receptu iz devedesetih godina najpre biti ignorisana, a zatim i satanizovana preko odabranih „medija“, ističe Reljanović za Danas.

Prema njegovim rečima, protesti su logičan izraz narastajućeg nezadovoljstva, pošto „vlast može da laže sve nas neko vreme, ali ne može da nas laže sve vreme“. Reljanović dodaje da su današnji srpski mediji „udar na inteligenciju“ i da su protesti „pre svega izraz potrebe ljudi da pokažu da nisu neinteligentni i povodljivi, onako kako ih vlast posmatra“.

– Ljudi koji su trenutno na vlasti odavno su potrošili sve kredite koje su imali. Ako je uopšte neko sumnjao u to, sada je sasvim izvesno da su politike koje vode naopake i da neće običnim građanima doneti ništa dobro, već su usmerene ka bogaćenju političkih i ekonomskih elita – navodi Reljanović.
On objašnjava da je socijalna dimenzija protesta logična, budući da se u Srbiji socijalna i ekonomska prava posmatraju isključivo iz ugla kapitala.

– Socijalni dijalog je mrtav, zahtevi zaposlenih, ali i nezaposlenih, marginalizovanih i obespravljenih, ne mogu se artikulisati kroz sindikate koji su birokratska, glomazna tela nesposobna da shvate svoj značaj i koja se vode spletom individualnih interesa ljudi koji su na njihovom čelu, pre nego kolektivnim potrebama njihovog članstva. U takvoj situaciji čini se logičnim da u prvi plan, osim ljudskih prava i osnovnih demokratskih vrednosti, isplivaju i socijalni zahtevi. A Zakon o radu jeste simboličan izraz svega što je naopako u politici aktuelnih vlasti, pa nije nimalo čudno što je izabran za simbol promena koji se žele inicirati protestima – ističe Reljanović. Kako objašnjava, jedna od osnovnih karakteristika izmena Zakona o radu 2014. godine, bilo je upravo drastično pogoršanje položaja zaposlenih, kada je reč o zaštiti prava iz radnog odnosa i aktivno destimulisanje zaposlenih da zaštitu potraže na sudu.

– Mora se biti svestan da će se trend urušavanja prava zaposlenih nastaviti, jer će zahtevi onih koji dolaze sa predatorskim namerama biti sve bezobrazniji, što se može videti i u čuvenoj „Beloj knjizi“ Saveta stranih investitora. Mnogi danas nezakoniti postupci poslodavaca će sutra biti ozakonjeni novim propisima – ovo smo već videli 2014. godine kod rada na određeno vreme. I onda se kvalitet radnih prava toliko srozava da je, da bi se mogao sagledati položaj zaposlenog u Srbiji, potrebno vratiti se u drugu polovinu XIX veka, naglašava Reljanović.

On ukazuje da vlast otvoreno ohrabruje poslodavce da krše zakon i navodi primer „donacije“ automobila Jure inspekciji rada, ali i da se stvara klima u kojoj se onaj ko donosi kapital posmatra kao ničim ograničeni despot.

– Omogućava im se iznošenje profita iz zemlje, kao i nezakonito sklapanje kratkoročnih ugovora sa zaposlenima, što znači da mogu gotovo u svakom trenutku bez gubitaka da odluče da se povuku iz zemlje. Sve ovo dovelo je do one, sada već čuvene konstatacije da je država Srbija najveći strani investitor u Srbiji, navodi Reljanović.

Na pitanje kako pravno zaštititi građane koji nemaju novac za usluge advokata, Reljanović kaže da ni na ovom polju naša država ne blista – iako se zakon o besplatnoj pravnoj pomoći najavljuje duže od deset godina, iako postoji međunarodna obaveza njegovog usvajanja.

– Potrebno je preispitati niz pravila koja postoje a koja u praksi dovode do diskriminacije siromašnih. Oni su ponekad dovedeni u apsurdne situacije – na primer, da moraju da plate taksu za podnošenje tužbe protiv poslodavca koji im mesecima unazad ne isplaćuje zaradu, kaže Reljanović i dodaje da mali broj lokalnih samouprava ima funkcionalne službe pravne pomoći.

On podseća da je skraćivanje roka za pokretanje radnog spora sa 90 na 60 dana ministar rada obrazložio „pravom poslodavca na pravnu sigurnost i da što pre sazna da li će biti tužen ili neće“.
Ni na kraj pameti ministru nije bilo da je najbolji način da poslodavac ne bude tužen – da poštuje zakon. I to na neki način govori o tome koliko je državi stalo do zaštite zaposlenih – zaključuje Reljanović.

Pravne klinike

– Besplatna pravna pomoć trenutno postoji na nekim pravnim fakultetima, organizovana kao nastavna ili vannastavna aktivnost „pravne klinike“, kao i u pojedinim nevladinim organizacijama. Pravna klinika za radno pravo organizovana na mom matičnom fakultetu, Pravnom fakultetu Univerziteta Union, pruža besplatne pravne savete i daje pravna mišljenja, svim zaposlenima koji tu pomoć zatraže. Nažalost, zbog nedostatka zakonske regulative i političke volje, pravne klinike nemaju pravo zastupanja stranaka pred sudom. Stranke međutim često i osnovnu pomoć koju mogu dobiti smatraju veoma dragocenom, jer u postojećem sistemu ne mogu naći ni na kakvu drugu podršku.