Kljaić: Žrtve gube veru u srpsko pravosuđe

Pošto su spajane optužnice u isti predmet, jer su podizane kako bi počinioca i tokom samog postupka otkrivali, teško je reći koliko je pojedinačnih optužnica podignuto, međutim, do sada je taj broj upakovan u 65 predmeta, opet isključivo za ratne zločine, bez jataka. Do sada se efikasnost rada ogleda kroz odnos broja optuženih i broja pravosnažno osuđenih i oslobođenih, a to nije baš dobar pokazatelj, jer imamo 192 optužena, od kojih je 51 osoba pravosnažno oslobođena, 63 pravosnažno osuđene, u odnosu na 19 lica postupci su obustavljeni, jer su umrla ili su optužnice odbačene pošto su postali procesno nesposobni, a za ostale je postupak još uvek u toku, ukazuje u razgovoru za Danas Marina Kljaić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP), naglašavajući da zasad nije bilo optužnica protiv visokorangiranih oficira.

– Imali smo istragu protiv Dragana Živanovića, gde je Tužilaštvo za ratne zločine odustalo od krivičnog gonjenja, jer nisu našli dokaze. Jedini sa nekim višim činom optuženi bio je Miodrag Dimitrijević u predmetu „Lovas“, koji je u vreme izvršenja dela bio u činu potpukovnika. Međutim, on je zbog zdravstvenog stanja sada procesno nesposoban, i u odnosu na njega je optužnica odbačena, te je za očekivati da će protiv njega postupak biti obustavljen. Na krivičnu prijavu za Dušana Lončara, koji je bio komandant brigade, gde imaju potpuno čistu situaciju, neće ništa da urade. Sve su to imali još tokom istrage za zločin u Lovasu, znači od 2007. kada su digli optužnicu, ali je Lončar ostao zaštićen, ističe Kljaić.

Prema njenim rečima, nijedna optužnica za zločine na Kosovu nije podignuta još od 2014. godine, a poslednja je bila protiv trojice neposrednih izvršilaca za zločin u LJubeniću.

– Ni ta optužnica nije bila nešto novo, već su to trojica identifikovanih za zločin u LJubeniću za koji se već vodio postupak protiv drugih lica u predmetu „Ćuška“. Kada je u predmetu „Ćuška“ ukinuta prvostepena presuda i vraćen predmet na ponovno suđenje, ova optužnica je spojena sa optužnicom za Ćušku, pa se vodi jedinstven postupak, objašnjava Danasova sagovornica. Kako naglašava, žrtve gube veru u naše pravosuđe zbog beskonačnog trajanja postupaka, optuženi umiru, pa se i broj žrtava za koje se vode postupci smanjuje, i dalje su zanemarene žrtve seksualnog nasilja.

Ove godine donete četiri presude

Tokom ove godine donete su dve prvostepene presude u predmetima Ključ – Šljivari (optuženi Milanko Dević) i Bosanska Krupa (optužena Ranka Tomić) i jedna presuda kojom se potvrđuje Sporazum o priznanju krivice za Tužilaštvo za ratne zločine (optuženi Maksimović Dragan), i jedna drugostepena presuda – Apelacioni sud je u predmetu „Skočić“ doneo presudu kojom je potvrdio oslobađajuću presudu u odnosu na trojicu optuženih, a preinačio oslobađajuću u odnosu na trojicu tako što ih je osudio na kazne zatvora. U osuđujućem delu, optuženi imaju pravo žalbe, o čemu će takođe odlučiti Apelacioni sud, ali drugo sudsko veće.

„Ovčara“ traje od 2004.

„Suđenja za ratne zločine u složenim predmetima traju dugo. Najpoznatiji primer je predmet ‘Ovčara’, gde je suđenje počelo 2004. godine, a pravosnažno okončano 2010. da bi 2014. bila ukinuta pravosnažnost i ponovno se odlučivalo u žalbenom postupku, pa je druga drugostepena presuda doneta tek u novembru 2017. godine. Tu je i suđenje za zločin u Lovasu, koje je počelo 2008, a trenutno je u toku ponovljeni postupak pred prvostepenim sudom. Suđenja za zločine u Ćuški i Skočiću počela su 2010, za zločine u Skočiću u 2010. Suđenje u predmetu ‘Tuzlanska kolona’ počelo je u februaru 2008, a okončano je pravosnažno u decembru 2015. godine“, ukazuje Marina Kljaić.