Ključ u rukama svetskih moćnika

 Analitičari smatraju da je pred svetskim liderima težak zadatak, dok je Buš izrazio nadu da će biti postignuta zajednička osnova za akciju na ovom važnom samitu, koji je sinoćpočeo večerom u Beloj kući i razgovorima iza zatvorenih vrata.

Uoči samita objavljeni su i zvanični podaci iz EU koji su pokazali da je evrozona u recesiji, što je dalo dodatnu notu hitnosti da svetski moćnici moraju što pre usaglasiti rešenje izlaska iz trenutne krize.

Američki predsednik DžordžBuš insistirao je u govoru u Njujorku da finansijska kriza, kako neki veruju, nije neuspeh kapitalističkog slobodnog tržišta. Prema njegovim rečima, siguran put da se svetska ekonomija vrati na pravi kolosek nije pronalaženje novog sistema, većreformisanje postojećih. „Odgovor je da je potrebno fiksirati probleme sa kojima se suočavamo, sprovesti neophodne reforme i potencirati principe slobodnog tržišta što će nam omogućiti prosperitet i nadu ljudima širom sveta“. Kritičari, s druge strane, tvrde da Bušove reči neće ubediti one koji za skrhanu američku ekonomiju optužuju njegovu neuspelu politiku.

„Državna intervencija nije lek za sve,“ ističe Buš i dodaje da „cilj ne sme da bude više vlasti, većpametnija vlast.“ Za razliku od Buša, evropski predstavnici žele da „promene pravila u finansijskom svetu,“ što je pred samit i najavio francuski predsednik Nikola Sarkozi. Evropljani traže zatvaranje rupa koje su dozvolile nekim finansijskim institucijama da zaobiđu regulativu, a takođe traže zavođenje kontrole nad svim glavnim finansijskim igračima.

Nemačka kancelarka Angela Markel kaže da na svetskom tržištu „više ne može biti neprozirnih tačaka.“ Ona smatra da MMF mora da ima veću moću kontroli svetskih finansijskih kompanija. Rusija je predložila reformu svetskog finansijskog regulatornog sistema, uz tvrdnju da MMF nije uspeo u svojoj ulozi kriznog menadžera. Moskva želi promenu MMF-a uz stvaranje alternativnih kreditora zemalja koje se nađu u krizi, a spremna je da učestvuje u finansiranju takvih novih agencija.

Analitičari skreću pažnju na važan momenat krize, te naglašavaju da ukoliko stotine miliona ljudi izgubi svoje šanse da normalno živi i nade u budućnost, onda bi moglo da se govori ne samo o ekonomskoj veći ljudskoj krizi. U otvorenom pismu učesnicima samita, generalni sekretar UN Ban Ki Mun je apelovao na svetske lidere da spreče ekonomsku propast koja bi uzrokovala „ljudsku tragediju“ među siromašnima, naročito u zemljama u razvoju.

Ban je pozvao učesnike samita da ne donose protekcionističke mere koje bi, kako je rekao, bile prepreka zapošljavanju. Generalni sekretar UN je takođe zatražio brzo oživljavanje runde iz Dohe, odnosno pregovora o liberalizaciji svetske trgovine.

Samit G-20, koja predstavlja 85 odsto svetske ekonomije i dve trećine svetske populacije, za istim stolom će okupiti lidere vodećih industrijalizovanih zemalja sveta kao što su SAD, Japan i Nemačka, ali i zemlje u usponu kao što su Kina, Indija i Brazil. Sastanku u Vašingtonu prisustvovaće i šefovi Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Kina spremna da pomogne MMF-u

Peking – Dok se kineski predsednik Hu Đintao spremao za samit u Vašingtonu, iz njegove zemlje upućeni su prvi jasni signali da je Peking spreman da pomogne Međunarodnom monetarnom fondu u cilju pomoći zemaljama najteže pogođenim kreditnom krizom. Predsednik Hu će verovatno biti pod pritiskom da iskoristi deo od kineska dva biliona američkih dolara rezervi, najvećih na svetu posle Japana, kao doprinos globalnom spasilačkom fondu. Analitičari predviđaju da će Hu možda biti u dilemi: da li da pokaže da je Peking odgovoran svetski građanin i bez preduzimanja koraka koji bi mogao ugroziti njegove sopstvene planove za ozdravljenje ekonomije. Ji Gang, zamenik guvernera centralne banke izjavio je: „Kao prvo, moramo obaviti naš posao što bolje. Održati stabilnost ekonomije i tržišta kapitala je najveći doprinos koji Kina može da da“. S. D.