Narandžasta revolucija kao da se nikada nije ni dogodila bar sudeći po političkom kursu kojim se Ukrajina kreće u poslednje vreme. Od kada je pre samo nekoliko nedelja stupio na kormilo države Viktor Janukovič je „bacio u vodu“ sve prozapadne politike svog prethodnika Viktora Juščenka.
Očekivana obnova prijateljstva proruskog lidera Ukrajine sa državnim vrhom Moskve dovelo je do toga da je Kremlj preuzima primat u odnosu na SAD i EU u neospornoj trci da obnovi dominacije u Kijevu.
I pre nego što je pre neki dan postignut dogovor kojim se produžava ostanak ruske crnomorske flote u Ukrajini za 30 godina, Janukovič je raspršio sve težnje da se zemlja priključi NATO-u. Dok je opozicija svoj bes zbog te odluke izražavala na krajnje neobičan način – bacanjem dimnih bombi u sali parlamenta i gađanjem jajima poslanike vladajuće garniture – Janukovič je boravio u Strazburu u predstavništvu Saveta Evrope gde se odrekao druge ključne politike Juščenka. Objavio je da glad koja je odnela milione života Ukrajinaca 1930-ih nije bila genocid za koji je odgovoran Sovjetski Savez već je to zajednička tragedija Rusije, Belorusije i Kazahstana u rukama Jozefa Staljina. Ukrajina je u velikoj meri zavisna od gasa iz Rusije, koji će nakon najnovijeg sporazuma ubuduće dobijati po znatno umanjenoj ceni.
Pojedini analitičari upozoravaju da bi dogovor mogao da da podstreka onima rešenim da obnove ruski uticaj nad susedima te da bi mogao da komplikuje planove NATO o korišćenju Crnog mora kao baze protiv potencijalnih neprijatelja na Bliskom istoku i centralnoj Aziji. Radu Tudor, stručnjak za odbranu iz Rumunije, jedne od tri zemlje saveznice NATO na Crnom moru, kaže da produžetak prisustva ruske flote u Sevastopolju nosi manje vojnih a više političkih problema. „Oni i dalje posmatraju bezbednost kao što je to bio slučaj u vreme hladnog rata i gledaju NATO kao neprijatelja. Tako da će sada biti veoma teško transformisati Crno more od ruskog jezera do NATO mora“, zaključuje Tudor.
Edvard Kou iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu smatra da je novi sporazum, poput onih prethodnih dogovora pun mana tako da je malo verovatno da će izdržati a mogao bi ponovo da predstavlja pretnju po snabdevanje gasa Evrope. Na primer, navodi Kou, sporazum zahteva od Ukrajine da kupuje u narednim godinama možda i više gasa nego što je potrebno, ali on ne zahteva od Rusije da nastavi da koristi ukrajinske gasovode, ključne izvore prihoda za Kijev.
Sve ovo podgrejava najgore strahove od nacionalizma na zapadu zemlje, što preti da prodube geografske podele i dovede do toga da zapad zemlje odbaci Janukoviča kao predsednika zemlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
