Ključni doprinos u evropskim integracijama

Regionalna saradnja i angažman mladih je neophodan, pa čak i ključni doprinos procesu evropskih integracija zemalja u regionu zapadnog Balkana, ocenili su učesnici regionalnog seminara „Evropska budućnost Zapadnog Balkana – Uloga mladih“ koji su 10. i 11. aprila u Beogradu organizovali Evropski fond za Balkan i Beogradski fond za političku izuzetnost.
Učesnici seminara bili su mladi lideri zemalja u ovom regionu u oblasti politike, administracije, biznisa, medija, nauke i nevladinog sektora, koji su pokušali da sagledaju sličnosti i razlike ovih zemalja kroz probleme mladih ljudi koji žive u njima.
Tihomir Ponoš, novinar hrvatskog „Novog lista“ za Danas ističe da rat i ratno nasleđe odavno nisu prioritetna tema među mladima u Hrvatskoj, jer su to danas ekonomske teme, bolje obrazovanje, potraga za dobrim poslom i novcem za kupovinu stana. On, takođe, navodi da mladi imaju priliku da učestvuju u društveno-političkim procesima, pre svega kroz angažman u okviru civilnog sektora, dok je nešto teže izgraditi pozicije u političkim strankama, koje ne obezbeđuju veliku prohodnost mladim ljudima.
– Generacije koje sada studiraju nemaju to „jugoslovensko iskustvo“, ali čini mi se da dobar deo mladih ipak nije zainteresovan za promene u državi i društvu. Primer za to su i reforme u obrazovanju. Prve generacije koje će diplomirati po principima Bolonjske deklaracije će, po mom mišljenju, ipak biti uskraćene za određeni nivo znanja, a njima to izgleda i ne smeta. Bilo bi dobro kada bi shvatili važnost obrazovanja za njih same i osposobili se za to da budu konkurentan kadar na evropskom poslovnom tržištu, s obzirom da će im to biti neophodno kada Hrvatska postane članica EU – objašnjava Ponoš.
Alban Tartari, novinar i medijski menadžer iz Tirane za naš list ocenjuje da je Albanija prešla dug put tranzicije i demokratizacije od centralizovanog ka otvorenom društvu, što je rezultiralo brojnim promenama, koje su primorale mlade da se prilagode novim društvenim vrednostima.
– Pitanja ekonomskog i političkog razvoja utiču i na mlade. Promena vrednosti otvorila je i prostor za nove inicijative, a posebnu ulogu u svemu tome imale su promene u obrazovnom sistemu. Mladi sada drugačije razmišljaju i imaju više prilika da se angažuju. Liberalizacijom viznog režima mladi, putujući u zemlje EU, mogu i lično da se upoznaju sa evropskim idejama i vrednostima, a političare sada više interesuje mišljenje mladih, jer je i njima bitno da pridobiju nove ljude. Problem Albanije je ogroman broj ljudi koji živi van njenih granica. Zajednički problem nas koji živimo u ovom regionu je, međutim, to što stremeći ka EU, zaboravljamo ponekad na važnost međusobnih odnosa građana koji žive jedni pored drugih. Albanija ne može biti integresana u EU bez dobre saradnje sa Srbijom, Makedonijom, Crnom Gorom i obrnuto. Slobodnije kretanje naših građana će pomoći da se ovi problemi učine lakšim, a mladi moraju biti motivisani i od svojih država i obrazovnih institucija, ali i institucija EU, kako bi se upoznali i sa drugačijim kulturama i mišljenjima. Ako ne prevaziđemo te barijere, onda je proces evropskih integracija uzaludan – naglašava Tartari.
Jelena Mitrović, međunarodni sekretar Socijaldemokratske partije Crne Gore ističe da se raspoloženje mladih u Crnoj Gori poboljšalo nakon referenduma, jer su oni tada osetili da su „u svojoj kući“ i da ne moraju da se sele u inostranstvo u potrazi za poslom i boljom budućnosti.
– Trenutno je u izradi nacionalna strategija za mlade, a utvrđene su i kvote za nacionalni parlament, koje omogućavaju veće učešće mladih u političkom životu Crne Gore. Sve više se koriste i nove tehnologije, a najavljena liberalizacija viznog režima je takođe izuzetno važna. Mladi će onda moći da učestvuju na obrazovnim kursevima i programima u inostranstvu i da se potom vrate i zapošljavaju u Crnoj Gori. Jedan deo mladih je i dalje apatičan i lako se miri sa svim odlukama, a primer za to je što studentske organizacije dosad nisu organizovale nijedan protest u Crnoj Gori. Vrednosti i reforme koje donose evropske integracije su zato izuzetno važne, jer mogu uticati na mlade da se konkretnije uključe u već postojeće programe, ali i one nove kojih će sigurno biti – konstatuje Mitrović.
Ivan Talevski iz Škole za politiku u Skoplju napominje da priče o regionalnoj saradnji i integracijama nisu „od juče“ aktuelne u Makedoniji, ali da i dalje veći broj mladih ne razume ideju EU i integracija.
– Činjenica je da smo mi svi skoro dve decenije izolovani na Balkanu i da mladi nisu imali prilike da putuju i da steknu znanja i iskustva o Evropi. Krivicu za to dele svi podjednako. I naši političari, ali i EU. U Makedoniji se daje prioritet kratkoročnim interesima, a političari ne donose nove ideje, dok je Unija nedovoljno konkretna. Kao i prema Srbiji, EU i od Makedonije zahteva da se odrekne nečeg što ima simbolički značaj, kao što je ime države, a pri tom nije konkretna u porukama da to zauzvrat donosi bolji život građanima. Uloga i saradnja mladih u regionu je stoga izuzetno važna, jer mi moramo pokazati da smo deo Evrope i da se ne razlikujemo od mladih u EU – kaže Talevski za naš list.
Adi Kolasević, jedan od osnivača Alumni akademije za političko usavršavanja iz Sarajeva, za naš list napominje da u BIH postoji veliki broj nevladinih organizacija i programa u kojima bi mladi mogli da učestvuju, ali da se oni ipak ne angažuju dovoljno, jer ne vide konkretne pomake u svojoj svakodnevici. On dodaje da saradnja mladih u regionu postoji već dugo, a pitanja obrazovanja, viza, poslova i zarade su ona sa kojima se mladi u BIH najčešće susreću.